Sektori nekretnina i građevine koriste se za pranje ilegalnog novca od trgovine drogom i trgovine migrantima na zapadnom Balkanu, što dovodi do povećanja cena nekretnina, navodi se u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organiziranog kriminala.
Pranje novca putem građevinskih i nekretninskih poslova “popularno je jer je i dalje relativno lako i može apsorbovati velike količine kapitala”, kaže se u izveštaju “Spot cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na zapadnom Balkanu”, prenosi bne intellinews.
Imovina “može biti mesto za čuvanje značajne količine kapitala, potencijalno povećati vrednost i poboljšati kvalitet načina života kriminalaca”, kaže se u izveštaju. Ukazuje se na ranija istraživanja koja su pokazala da ulaganja u izgradnju i nekretnine “imaju dugu istoriju apsorbovanja ilegalnih prihoda na zapadnom Balkanu, s obzirom na to da je taj sektor i ekonomski značajan i loše regulisan”.
“Uopšteno se prepoznaje da je stambena imovina u riziku više od komercijalne imovine zbog svog prometnog potencijala”, navodi se u izveštaju.
“U stvari, mnoga su tržišta nekretnina u regiji iskrivljena opranim novcem, jer kriminalci vešto pokreću cene. Iako su cene nekretnina pale u celoj regiji 2020. godine zbog COVID-19 … mnoga su mesta i dalje imala dobit od 2017. godine.”
Takođe u regiji postoji značajna trgovina drogom, koja je i izvor i tranzitni put za opojne droge. Albanija je dugo bila važno mesto za proizvodnju kanabisa, unatoč naporima vlade da ga ukloni, a sve veće količine droge sada se proizvode u Bosni, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Povrh svega, Zapadni Balkan je glavna tranzitna regija za promet kanabisa, heroina, kokaina i sintetičkih droga. Poslednje se proizvode i u regiji, uglavnom u Srbiji.
“Uprkos značajnim operativnim troškovima, organizovani kriminal i ilegalna trgovina legalnom i ilegalnom robom nesumnjivo svake godine generišu milijarde evra nezakonitih globalnih finansijskih tokova koji se usmeravaju u inostranstvo, peru u lokalnim privredama ili reinvestiraju u druge kriminalne aktivnosti”, kaže se u izveštaju.
Prema proceni kancelarije Ujedinjenih nacija za droge i kriminal (UNODC), pranje novca čini oko 2,7% globalnog BDP-a ili 1,6 biliona USD. Međunarodni monetarni fond (MMF) navodi da opravni novac ukupno čini između 2% i 5% globalnog BDP-a. Primenjujući ove postotke na Balkanu, svake bi se godine opralo između 1,8 i 4,6 milijardi evra.
