Evropska komisija je povećala u najnovijim prolećnim prognozama projekciju rasta Srbije za ovu godinu na 5,3 procenta u ovoj godini, a za narednu predviđa rast od 4,0 posto.
U prethodnom jesenjem izveštaju o Ek je prognozirala rast bruto domaćeg prozivoda Srbije od 4,8 procenata za 2021. godinu.
“Predviđa se da će se srpska ekonomija snažno oporaviti 2021. godine i to iznad nivoa proizvodnje pre krize, vođena uglavnom investicijama i privatnom potrošnjom. Zbog obnovljenih mera fiskalne podrške i visokog rasta javnih investicija, očekuje se da će se deficit opšte države samo neznatno smanjiti u 2021, nako čega će značajno smanjenje uslediti 2022. godine”, navodi se u prolećnim prognozama objavljeniasm na zvaničnoj internet stranici EK.
Srbija je tako od EK dobila bolje projekcije privrednog rasta u 2021. godini u odnosu na EU, kojoj se predviđa rast od 4,2 posto, i u odnosu na evrozonu (4, 4%).
U ekonomskoj prognozi EK, jedino Španija sa 5,9 odsto i Francuska sa 5,7 posto imaju bolje projekcije rasta BDP, i to zbog većeg pada koji su zabeležile u 2020.
EK ističe da je srpska privreda imala “blagi pad” u 2020. godini od samo 1,0 posto, zahvaljujći snažnom ekonomskom zamajcu pre krize, značajnim merama podrške, sektorskoj strukturi ekonomije i relativno ograničenim restriktivnim merama uvedenim za suzbijanje posledica kovida-19.
Istovremeno, Evropska komisija navodi da je kriza kovid-19 uticala na pogoršanje deficita opšte države na 8,1 odsto BDP-a prošle godine, koji je bio “uravnotežen” 2019, pri čemu će u tekućoj godini imati tendenciju pada na sedam procenata BDP.
Kao razlog povećanja budžtskog deficita navodi se obiman paket mera fiskalne pomoći koji je država izdvojila kako za privredne sektore i kompanije, tako i za podršku građanima.
Prema proceni EK, javni dug Srbije u 2021. godini iznosiće oko 60,7 posto BDP-a, dok se u 2022. godini očekuje umereni pad na 60,4 procenta.
Kada je reč o tržištu rada u Srbiji, EK predviđa da će stopa nezaposlenosti u pasti sa 9,3 procenta u 2021. godini na 8,5 posto u 2022.
