Dokle se stiglo sa razvojem kriptovaluta centralnih banaka

Bahami su prva zemlja u svetu čija centralna banka je odobrila korišćenje digitalne nacionalne valute svim svojim građanima. Kina najavljuje da će digitalni juan postati operativan u potpunosti naredne godine, dok tokenizacija američkog dolara neće skoro, kao ni evropskog evra. Vrlo skeptični prema izdavanju nacionalne digitalne valute su regulatori u Švajcarskoj, Estoniji i Japanu, pa čak i u „bezgotovinskoj“ Švedskoj.

U strahu šta bi sve u međunarodnom finansijskom sistemu mogla da uradi Kina ako bi njena centralna banka zaista prva u svetu kreirala svoju kriptovalutu, u analizama vodećih finansijskih institucija, ali i ekonomskih časopisa, niko nije pominjao u ovoj trci kao favorita – Bahame. Ali upravo su Bahamska ostrva prva država u svetu koja je u oktobru prošle godine pustila u opticaj nacionalnu digitalnu valutu. Kriptovaluta Centralne banke Bahama, Sand Dollar, dostupna je za oko 390.000 stanovnika, koliko ih živi na Bahamskim ostrvima.

Centralna banka ove ostrvske države je započela pilot program 2019. godine, puštanjem u opticaj 48.000 digitalnih peščanih dolara, da bi 21. oktobra prošle godine zvanično saopštila da se transakcije ovom valutom mogu obavljati preko mobilnog telefona, koji poseduje 90 odsto stanovništva.

Kako se navodi na njenom sajtu, stanovnici će svoju digitalnu valutu moći da koriste kod svih trgovaca koji imaju digitalni novčanik, odobren u Centralnoj banci Bahama. Svaki digitalni Sand Dollar je po svojoj vrednosti jednak Bahamskom dolaru (BSD), nacionalnoj valuti Bahama.

Razlog što su baš Bahami požurili da prvi u svetu puste u opticaj nacionalnu digitalnu valutu svakako nije osvajanje međunarodnog finansijskog tržišta, već činjenica da stanovništvo živi na mnoštvu razuđenih ostrva, pa je cilj da se i njima i turistima obezbedi bolji pristup bankarskom sistemu.

Upravo zbog ovakve geografske razuđenosti, država ima ograničenja u razvoju tradicionalne finansijske infrastrukture, i zato nastoji da uvođenjem nacionalne digitalne valute poboljša efikasnost transakcija i smanji troškove finansijskih usluga.

Kako funkcioniše plaćanje

Sand Dollar se čuva u zaštićenom elektronskom novčaniku. Finansijski posrednici, komercijalne banke, kreditne zadruge, kompanije za prenos novca i pružaoci platnih usluga sa klirinškim računima kod Centralne banke Bahama, koji su dobili dozvolu za distribuciju nacionalne digitalne valute, registrovani su kao finansijske institucije ovlašćene za Sand Dollar (AFI) i mogu da pružaju ovu uslugu zainteresovanim pravnim i fizičkim licima.

Ako ovlašćena finansijska institucija želi peščani dolar, traži digitalnu valutu od centralne banke koja izdaje peščane dolare i dodaje ih u AFI novčanik u zamenu za klasičnu gotovinu. Digitalna valuta je u svakom smislu ekvivalentna običnom novcu.

Pristup plaćanjima je moguć putem aplikacije za mobilni telefon (iOS i Android), ili pomoću fizičke kartice za plaćanje, slično pretplatničkoj bankovnoj kartici, kada čak nije potrebno da klijent ima račun u banci. Ovlašćena finansijska institucija, nakon što prođe rigoroznu proveru sajber bezbednosti, može da ponudi sopstvenu verziju mobilne aplikacije Sand Dollar ili da koristi osnovnu aplikaciju koju daje Centralna banka Bahama.

Nova valuta može da radi van mreže neprekidno, uključujući i slučajeve prirodnih katastrofa, kada nema struje, mobilnih veza, niti interneta. U takvim situacijama izvršava se plaćanje, a novčanik se sinhronizuje kada se veza ponovo uspostavi.

Za osnovni novčanik potrebna je samo adresa e-pošte ili broja telefona, ali je takav novčanik ograničen skromnom sumom i mesečnim brojem transakcija. Za sledeći nivo je potreban ID korisnika, ali su limiti deset puta veći. Ovaj nivo zahteva podnošenje poreskih prijava i dozvola, te potvrdu porekla novca.

Transakcije nacionalnom kriptovalutom ne mogu se obavljati van zemlje, već isključivo na unutrašnjem finansijskom tržištu za sve vrste plaćanja. Mastercard je u februaru ove godine potpisao sporazum sa Centralnom bankom Bahama da će izdati debitnu karticu koja podržava nacionalnu digitalnu valutu.

Digitalni juan nastupa naredne godine

Kada je reč o svetskom favoritu u svetu nacionalnih kriptovaluta, Kina je u aprilu prošle godine, uprkos potresima koje je izazvala korona, započela testiranje digitalnog juana u četiri pilot regiona: Šenžen, Ksungang, Čengdu i Suzhou.

U februaru ove godine, novih 50.000 korisnika je dobilo po 200 digitalnih juana, odnosno oko 30 dolara koje su mogli da troše u posebno odabranim prodavnicama, kao i u internet prodavnici, drugoj po veličini u zemlji, JD.com.

Tokom pilot-programa u Kini je izvršeno nekoliko miliona transakcija digitalnim juanom, vrednih više od dve milijarde juana, odnosno oko 300 miliona dolara. Narodna banka Kine još nije spremna za puštanje digitalnog juana u punom obimu, jer je neophodno razviti pravnu osnovu za novu valutu i osigurati bezbednost korisničkih podataka.

Stoga se očekuje da će digitalni juan biti potpuno operativan 2022. godine za sledeće Zimske olimpijske igre, koje će se održati u Pekingu.

Tokenizacija dolara neće skoro

Najveći politički i ekonomski rival Kine, Sjedinjene Američke Države, pokrenule su u januaru prošle godine projekat „Digital Dollar“, kako bi se ubrzala istraživanja vezana za kreiranje digitalnog dolara, koji se neformalno naziva Fedkoin. Krajem 2020. objavljeni su početni predlozi za devet odvojenih pilot programa, s ciljem da se utvrde ključne karakteristike digitalnog dolara i uslovi za njegovo testiranje.

Ove godine se očekuje široka javna rasprava o potencijalnim prednostima digitalnog dolara, koje zagovaraju i Federalne rezerve (FED), ali su sve savezne države gotovo jedinstvene u stavu da se zbog posebnog globalnog statusa američke valute, svaka promena u njegovoj emisiji mora proceniti i verifikovati sa posebnom pažnjom. Stoga se tokenizacija dolara ne očekuje u skorijoj budućnosti.

Na južnom delu istog kontinenta, Centralna banka Urugvaja je još 2017. godine sprovela opsežan pilot program puštanja u opticaj nacionalne kriptovalute e-Peso. Tokenizovanu nacionalnu valutu bilo je moguće razmeniti čak i bez posredstva telekomunikacione mreže. Urugvaj je ponudio e-Peso bez pristupa pametnom telefonu, bez mobilne aplikacije, koristeći USSD (Unstructured Supplementari Service Data) uslugu za registraciju i upravljanje novčanikom.

Stanovništvo sa jednostavnim telefonima sa tastaturom moglo je da pristupi digitalnoj valuti biranjem posebnog broja * 228 #. Uprkos uspešnom pilot projektu koji se završio sredinom 2018. godine, Centralna banka Urugvaja nije pokazala interesovanje za nastavak ovog programa i kako trenutno stoje stvari, planovi za izdavanje nacionalne kriptovalute su odloženi na neodređeno vreme.

Evropska kriptovaluta još uvek u najavi

Preko okeana, Evropska centralna banka (ECB) je u septembru prošle godine podnela zahtev za registraciju digitalnog žiga evra kod Zavoda za intelektualnu svojinu Evropske unije (EUIPO). Aplikacija je još uvek na čekanju, a zvaničnici ECB najavljuju da će digitalni evro biti ekvivalentan novčanicama, samo će taj novac izdavati Evropska centralna banka i nacionalne centralne banke u digitalnom obliku i biće dostupan svim građanima i kompanijama.

Digitalni evro će se distribuirati uporedo sa „klasičnim“ evrom. Trenutno su u opticaju različiti koncepti o glavnim karakteristikama zajedničke evropske kriptovalute i načinu njene upotrebe, a posebno se razmatraju uslovi za njeno korišćenje van evrozone.

Mada se generalno zagovara koncept da bi centralne banke trebalo da preuzmu veću inicijativu u procesu digitalizacije finansijskih tržišta, uključujući i kreiranje nacionalnih kriptovaluta kako bi svet virtuelnog novca držale pod kontrolom – nisu sve centralne banke oduševljene ovom idejom.

Vrlo skeptični prema izdavanju nacionalne digitalne valute su regulatori u Švajcarskoj, Estoniji i Japanu, a možda je najzanimljiviji primer Švedske. Iako se ova država stalno ističe kao jedan od predvodnika u bezgotovinskim plaćanjima, tamošnja centralna banka, Riksbank, ocenjuje da bi nacionalna digitalna valuta mogla veoma negativno da utiče na švedsku ekonomiju.

Izvor: Branko Bogavac / bif.rs