Za koliko su banke podigle cene taksi i ima li tome kraja

Pojedine banke u Srbiji podigle su cene pojedinih naknada i provizija još početkom godine, a Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva kaže za Nova.rs da nije isključeno da već sutra iz neke druge banke klijentima stigne obaveštenje o podizanju cena.

Od januara je u pomenutim bankama poskupelo odžavanje računa, isplata gotovine, SMS obaveštenja, korišćenje bankomata i druge usluge.

Prema pisanju Novosti, od januara su cene usluga podigle: Eurobanka, Unikredit banka, Adiko banka, Api banka i Kredi agrikol banka, a opseg poskupljenja kretao se od 15 do 60 odsto.

Tako od početka godine, u pojedinim bankama umesto 160 vođenje platnog računa i ostalih dinarskih računa košta 190 dinara. Za SMS obaveštenja tokom meseca potrebno je umesto 70 dinara izdvojiti 100, a minimalna naknada za isplatu keša korišćenjem platne kartice na bankomatu ili šalteru druge banke, umesto 150 košta 200 dinara.

Za 200 dinara, ili gotovo 70 odsto poskupela je usluga za zamenu kartice ako je ukradena ili izgubljena, pa umesto 300 košta 500 dinara. Uvedena je i naknada za upit stanja na bankomatu uz pomoć kreditne kartice od 40 dinara.

Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva kaže za Nova.rs da banke, iako im zakon to dozvoljava, ne bi trebalo tek tako da dižu cene usluga.

“Nešto je bilo 10 godina besplatno, a sad ću da ti uvedem da plaćaš, na primer održavanje deviznog računa”, kaže Gavrilović i poručuje da bi klijenti trebalo da se bune i da zbog takvih stvari menjaju banke.

Dodaje da Efektiva pomno prati šta se po tom pitanju dešava i da će alarmirati korisnike ukoliko se druge banke odluče na slične poteze.

“Za sad iz drugih banaka nema najava o podizanju cena, ali to znači da toga, možda već sutra, neće biti”, objašnjava.

Napominje da kreditna aktivnost u toku epidemije nije pala, što govori u prilog tome da su ovakve odluke banaka neopravdane. Smatra da bi bilo idealno kada bi reagovala Narodna banka Srbije i naložila bankama da ne naplaćuju “fantomske namete” – za održavanje računa i e-banking, ili da to bude simbolično.

“NBS bi trebalo to da svede za par nekih stavki koje smeju da naplaćuju i onda neka se takmiče tržišno. Ovako pošalju cenovnik sa milion stavki, ne zna čovek više šta naplaćuju ni šta će da ga snađe. Pitanje je kad pročita da li će shvatiti šta je sve poskupelo”, poručuje.

O tome koliko koja banka naplaćuje na ime raznih naknada i provizija građani mogu da se informišu na njihovim sajtovima, na kojima su dužne da to navedu.

Takođe, Narodna banka Srbije obavezuje banke na objavu najčešćih provizija, koje se mogu pronaći u uporednom pregledu na sajtu NBS.