Da li je dovoljan samo rast BDP-a za razvoj Srbije?

Mada po visini bruto domaće proizvodnje ponekad izgleda da smanjujemo zaostatak za manje razvijenim državama Evropske unije, kada se pogledaju i drugi parametri poput plate, nezaposlenosti ili stope emigracije, stvari postaju poraznije.

Privredna struktura siromaha

Od finansijske krize 2008. godine Hrvatska se teško oporavlja, sporije od bilo koje evropske države. Pad BDP im je bio 7,1 odsto, potom je rastao u proseku ispod jedan odsto godišnje, tako da su se tek 2018. godine vratili tamo gde su bili deset godina ranije. Sada ih je pandemija i globalni krah turizma ponovo žestoko pogodio, pa je prošle godine pad BDP iznosio 8,8 odsto.

Nasuprot tome, struktura privrede Srbije je takva da je udeo bazičnih delatnosti, poput poljoprivrede, proizvodnje higijenskih sredstava, tekstila, obuće, guma, cementa ili kamena, izrazito velika. Ove grane najotpornije su na svakojake udare, ali su niskoakumulativne i vode sasvim usporenom razvoju društva. Ipak, udar pandemije su relativno lake otrpele i Srbija je zabeležila pad BDP od samo jedan odsto.

Sada je ukupni BDP Srbije oko 52 milijarde dolara i ako bude rastao šest odsto, koliko je planirano, dostići će 55 milijardi, jednu više od ukupnog komšijskog BDP. Kako je naš sused previše orijentisan na turizam, izvesno je da će i ove godine imati slabu ekonomsku godinu.

Ali, broj građana Hrvatske je za dva i po miliona manji od broja žitelja Srbije. Stoga je BDP po glavi stanovnika u Srbiji 7.400, u Hrvatskoj 13.600 dolara. Dakle, još uvek smo daleko i od jedne od siromašnijih države Evropske unije.

Jeftina nafta, skup bakar

Ministar za finansije Siniša Mali pokušao je da pojača argumentaciju predsednika o uspešnom nošenju srpske privrede sa globalnim poteškoćama, pa je istakao manje poznati detalj da je spoljnotrgovinski deficit lane bio 4,78 milijardi evra, 1,1 milijardu manji nego što je iznosio prethodne godine. Ovaj pokazatelj godinama se smatra najslabijom tačkom srpske ekonomije i ministar je požurio da se pohvali kako aktuelna politika ima rezultata u rešavanju najvećeg problema.

Međutim, malo dublja analiza spoljnopolitičke razmene pokazuje nam da je Srbija prošle godine zabeležila uočljiv pad u razmeni sa svetom. Time tradicionalna neuklopljenost srpske u svetsku ekonomiju postaje još izraženija.

Kada se pogleda u tonama obim razmene, vidi se da je odnos izvezene i uvezene robe gotovo isti kao godinu ranije. Pad deficita je posledica enormnog pada cene nafte koju uvozimo, u manjoj meri i rasta cena hrane i metala, pre svega bakra, naših izvoznih aduta. Dakle, 1,1 milijardu manji deficit je pre svega posledica kretanja berzanskih cena, a ne poboljšane produktivnosti srpske ekonomije.

Skromne plate

BDP je tek jedan od parametara kojima se meri uspešnost ekonomije neke zemlje. Posmatranjem zaposlenosti, plata, emigracije, dobija se potpunija i preciznija slika o ekonomskoj slici društva. Nije zgoreg da se pogledaju i pokazatelji koji nisu striktno ekonomski.

Tako je prosečna zarada u Hrvatskoj oko 1.180 dolara, dosta iznad srpskih 740. Nezaposlenost je u nas 10,6, naspram 6,3 odsto u Hrvatskoj. Kako je emigracija tradicionalno obeležje naših komšija, to je jedini pokazatelj po kome smo gotovo ravnopravni; blizu 14 odsto građana Srbije, odnosno 12,2 odsto Hrvatske, rođenih u matici, posao su našli u emigraciji.

Na desetine i desetine generacija ovdašnjeg stanovništva iz vremena socijalističke Jugoslavije kao primer siromaštva ima sliku Rumunije. Žitelji ove države su decenijama preko naših krajeva bežali na Zapad. Naše zarade su bile i do četiri, pet puta iznad rumunskih.

Ciljni odabir

Danas je situacija potpuno drugačija. Prosečan BDP po stanovniku Rumunije je 18.000 dolara, plate su kod naših suseda dostigle 1.050 dolara, stopa nezaposlenosti je tek 3,3 odsto. Mada smo tokom tri decenije tranzicije mnogo slušali i čitali o odlasku mladih Rumuna u romanske države (Italiju i Francusku), tek 5,6 odsto rođenih na i pod Karpatima je završilo u dijaspori.

Na mnoge stvari, zavisno od pristupa i ugla posmatranja, može se različito gledati. Pogotovo kada se selektivno biraju podaci, računaju oni koji idu u prilog, izostavljaju oni koji baš i ne bi potvrđivali određen stav.

Izvor: 021.rs