Pandemija je šok bez presedana, ali smo pre pandemije radili tako da smo Srbiju pripremili da sa znatno jačim osnovama može da beleži dinamičan i održiv rast, kao i da se suočava sa različitim vrstama šokova, rekla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
U intervjuu za portal Biznis.rs, Tabaković je objasnila zašto se Srbija našla u grupi zemalja za koje se predviđa da će tokom naredne godine imati najveći nominalni rast na svetu.
Ona je rekla da je tokom osam godina sprovedena kompletna ekonomska transformacija zemlje, što se vidi kroz nisku i stabilnu inflaciju, relativno stabilan kurs dinara, uspešnu fiskalnu konsolidaciju, otvaranje fabrika, snažan rast zaposlenosti i izvoza.
Podsetila je da su stope rasta bile više od četiri odsto u 2018. i 2019. godini uz snažan doprinos investicija – domaćih i stranih.
“Da ne zaboravim i jak finansijski sektor koji smo tokom osam godina ojačali tako da može da bude prava i puna podrška realnom sektoru, jer samo zajedno mogu da traju. Jedan bez drugog ne mogu”, rekla je Tabaković.
Istakla je da se tokom pandemija Srbija izdvojila i obimnim i pravovremenim paketom mera podrške.
“Zbog svega što smo uradili na planu jačanja naše ekonomije, bili smo u mogućnosti da donesemo obiman i sveobuhvatan paket ekonomskih mera vredan blizu 13 odsto BDP, i doneli smo ga u najkraćem roku. Obimnost i pravovremenost mera bili su ključni da se spreči pad poslovnog i potrošačkog poverenja, čime je sprečeno prelivanje negativnih efekata pandemije na tržište rada i proizvodne kapacitete”, rekla je ona.
Dodala je da je NBS tokom krize bila i prvo utočište jer je kroz brojne mere koje su donošene gotovo svakog meseca podržavala građane, privredu i državu da lakše u finansijskom smislu prebrode krizu.
“Time smo očuvali potrebnu likvidnost svih sektora, dobar pristup finansijskim izvorima sredstava, kao i još povoljnije finansijske uslove”, ocenila je guverner NBS.
Tabaković je ocenila da je Srbija u mnogim oblastima ekonomije već dostigla ili prešla pretkrizni nivo, i navela da je reč o industriji, izvozu robe, trgovini na malo, kao i po broju zaposlenih.
“Prosečna neto zarada je na nivou cele 2020. godine povećana za 9,4 odsto. Ukupna formalna zaposlenost je u februaru ove godine veća za 59 hiljada ljudi u odnosu na februar prošle godine, pri čemu je rast vođen rastom zaposlenosti u privatnom sektoru za 58 hiljada ljudi”, istakla je ona.
Navela je da je razlog i divesifikacija industrijske proizvodnje, time i izvoza što je u Srbiji rađeno sistematski.
“Upravo to nam je pomoglo da tokom pandemije manji deo naše industrije bude pogođen, i da zadržimo našu prisutnost i na drugim tržištima”, ocenila je ona.
Tabaković je navela da je Srbija i tokom pandemijske godine imali rast izvoza u zemlje van EZ, poput zemalja centralne Evrope, Kine, SAD.
“Najbolji primer je autoindustrija, gde Srbija ima najrazličitiju paletu proizvoda koji se u ovoj oblasti proizvode – od guma, akumulatora, provodnika, pa do najsofisticiranijih proizvoda poput mikročipova i elektromotora. Po tom osnovu izvoz auto komponenti smo od 2012. godine povećali četiri puta sa oko 500 miliona evra na dve milijarde evra”, rekla je ona.
Kako je istakla, u Srbiji su tokom pandemije nastavili da se realizuju infrastrukturni projekti a učešće kapitalnih investicija države u BDP je prošle godine povećano na 5,4 odsto, sa 4,9 odsto iz 2019. godine.
To je, inače, preporuka koja se daje zemljama u normalnim uslovima – povećavajte kapitalne investicije. U Srbiji smo tako radili i tokom pandemije, a nastaviće se i ove godine sa rastom njihovog učešća na više od šest odsto BDP”, rekla je Tabaković.
Ocenila je da se u Srbiji nastavilo sa odgovornim ponašanjem, jer je uz obezbeđen ogroman paket mera, sačuvano učešće javnog duga u BDP na nivou koji ne prelazi 60 odsto BDP.
Tabaković je rekla da su devizne rezerve ne samo sačuvane, već su i dodatno osnažene u kriznoj 2020. godini, i to za 113,2 miliona evra, a njihov rast nastavljen je i u ovoj godini za 783,9 miliona evra tako da su na kraju marta dostigle 14,3 milijarde evra. “To znači da smo nastavili da se ponašamo odgovorno, jer znamo da treba živeti i kada pandemija prođe”, ocenila je ona.
Dodala je da je u sektoru informaciono komunikacionih tehnologija (IKT) ostvaren rast izvoza i u 2020. godini.
“Ali on nije jedini. Izvoz poljoprivrede koji je od 2012. skoro dupliran sa oko 750 miliona evra na skoro 1,3 milijardi evra u 2020. godini. Poljoprivreda je upravo ona komponenta koja je napravila onu neophodnu razliku i pomogla rastu BDP-a”, rekla je ona.
Kazala je da je u godinama pre pandemije domaći turizam ubrzano razvijan, između ostalog, i kroz program vaučera.
“Tokom letnjih meseci prošle godine upravo je domaći turizam nadomestio veliki deo izostanka stranih turista, a mi smo uživali u lepotama naše zemlje”, istakla je Tabaković.
Kako je navela, sve su to razlozi zašto je Srbija i u grupi zemalja kojima je kreditni rejting tokom pandemije ili zadržan ili povećan, što je zaista retkost.
