Šta investitori očekuju od proleća 2021. godine

Mapiranje programa ekonomskih podsticaja država širom sveta, kampanje vakcinacije protiv Covid-19 i investitori koji prestrojavaju svoje uloge u skladu sa najavama brze normalizacije ekonomske situacije nakon pandemije – dešavanja su koja su odredila tok ekonomskih kretanja na globalnim tržištima u prvom kvartalu ove godine. Šta je to što se u ova tri meseca 2021. godine može nazvati tržišnim trendom i kakvo je njihov uticaj na srpsko finansijsko tržište? Očigledno je da investitori jednim okom gledaju najave da će vrlo brzo doći do kraja pandemije i povratka mehanizmima koji su vladali pre pandemije, kao i industrijama koje su tradicionalno godinama unazad donosile najviše prihoda, dok drugim prate vesti o novoobolelima od korona virusa i napredak u vakcinaciji.

Prodaja državnih zapisa

Prema podacima agencije Bloomberg i banke Barclays, američko tržište obveznica je imalo najgori kvartal od 1980. godine. Ali, po tvrdnjama Bloomberga, nije ni malo slučajno što je baš američko tržište obveznica predvodilo globalni rast prinosa.

„Očekivani kraj pandemije uticao je da se investitori utrkuju za što bolju poziciju za vreme posle korone, procenjujući pokretanje velikog privrednog rasta i višu inflaciju. Počeli su da okreću leđa dobitnicima pandemije, kakve su svakako tehnološke kompanije i ulažu u akcije firmi za koje su smatrali da će dobro profitirati od ponovnog otvaranja ekonomije“, konstatuje Bloomberg.

Istovremeno, mere oporavka koje je primenio novi američki predsednik Džozef Bajden, a najviše njegove najave da će u narednih osam godina obnoviti infrastrukturu SAD i stvoriti milione radnih mesta, kroz program vredan 1,7 milijardi evra, već su pomogle i nesumnjivo da bi se to moglo i nastaviti, da se na tržištu pojavi velika količina novca. Ako se budu ostvarila očekivanja, uz državne mogli bi se otvoriti izvori dodatne infrastrukturne potrošnje. U isto vreme, FED pokazuje malo interesovanja da zauzda prinose na dugoročne obveznice, a koje su sredinom marta, nakon najavljenih projekcija o mogućoj inflaciji od 1,8 odsto do kraja ove godine, dostigle 13-mesečni maksimum od 1,67 odsto.

U međuvremenu, i najavljeni rast tržišnih kamatnih stopa prevodi se u procenu moguće diverzifikacije preostale imovine. Naprimer, smanjena je atraktivnost ulaganja u neprofitno zlato, što je doprinelo i padu kotacije zlata za oko devet odsto od početka godine. Na pad potražnje za zlatom su, prema procenama analitičara najviše uticale izjave američkih zvaničnika Džeroma Pauela i Dženet Jelen da „nema straha od buduće inflacije“, što je podstaklo investitore da nastave svoja ulaganja u državne obveznice.

I finansijska tržišta u Evropi bila su aktivnija nego u istom periodu prošle godine, najviše zbog izuzetno velikih emisija državnih obveznica. Prema nekim proračunima do kojih je došao FT, obveznicama se u prvom kvartalu ove godine trgovalo za dvadeset odsto više nego u istim mesecima 2020. godine. Izuzetno veliko zanimanje investitora na primarnom tržištu za obveznice, podržano je programom otkupa ECB, pa je to smirilo strahove da će vlade u Evropi morati da plaćaju mnogo više za svoje dugove, nego što su to planirale.

„Januar i početak februara ove godine bili su verovatno period najaktivnijeg primarnog tržišta koje smo ikada imali. Količine su zaista bile neverovatne“, rekao je nedavno za FT Džejmi Stirling, glavni šef sektora tržišta dugova u BNP Paribas.

Prosečan prinos na obveznice u Evrozoni od januara iznosi 0,75 odsto, što je manje nego u prva tri meseca prošle godine kada je prinos bio 0,94 odsto. Pad prinosa na novoizdate obveznice pokazuje da vlade i dalje mogu prikupljati sredstva, po nižim stopama, uprkos sve većem dugu.

Dešavanja u Americi, najave velikog upumpavanja sredstava u finansijski sistem SAD, moguće je da je ipak uplašilo investitore u Evropi od mogućih gubitaka. A, pravila su takva da ako su investitori zabrinuti zbog pada cena, mogu tražiti od onoga ko je emitovao hartije da ponudi veću premiju za nove obveznice kao kompenzaciju. Ipak, za sada, kažu stručnjaci, nema takvih zahteva, što bi moglo ukazati da investitori veruju da cene evropskih obveznica neće pasti suviše.

Tokom ovog kvartala brzo je raslo i evropsko tržište zelenih državnih obveznica. Italija je prikupila 8,5 milijardi evra, najvećom emisijom zelenih obveznica ikada obavljenoj u Evropi. Francuska je takođe iskoristila raspoloženje tržišta, dok su Velika Britanija i Španija preduzele aktivnosti kako bi krenule sa svojim prvim „zelenim“ ponudama. Tržište očekuje znatan porast u drugoj polovini godine, jer Evropska unija počinje izdavati 225 milijardi evra zelenih obveznica, kao deo svog fonda za oporavak od korona virusa, vredan 750 milijardi evra.

Kada je u pitanju nemačko tržište državnih obveznica, primetno je da se entuzijazam koji je bio prisutan među ulagačima s početka godine, tokom marta, posebno u drugoj polovini ovog meseca „istopio“.

Krajem prvog kvartala, u Nemačkoj je došlo do pada prinosa, usled zabrinutosti da bi restriktivne mere uvedene kako bi se sprečilo širenje trećeg talasa korona virusa mogle da uspore oporavak ekonomija zone evra. Prinos nemačkih dvogodišnjih obveznica smanjen je na – 0,70 odsto, dok je prinos desetogodišnjih obveznica smanjen na -0,35 odsto.

Prema podacima Uprave za javni dug, prinosi na evroobveznice Republike Srbije beleže pad u odnosu na vreme kada je proglašena globalna epidemija, marta 2020. godine. Uprava za javni dug organizuje prosečno dve do tri aukcije državnih obveznica mesečno. Trećinu investitora koji ulažu u obveznice čine strani ulagači. Tokom marta ove godine, Uprava za javni dug prodala je dvogodišnje obveznice u dinarima, uz stopu prinosa od 1,6 odsto u vrednosti od 9,1 milijardu dinara. Prodate su i 12 – godišnje obveznice indeksirane u evrima u vrednosti od 24,8 miliona i godišnji prinos od 1,74 odsto, kao i 12- godišnje dinarske obveznice vredne 5,2 milijarde dinara, uz godišnji prinos od 3,44 odsto.

Promene godišnjih prinosa u odnosu na početak godine, na srpskom tržištu državnih obveznica gotovo i da nema.

Previranje na berzama

Rast tržišnih kamatnih stopa imao je u prvom kvartalu ove godine negativan uticaj na procene kapitala, jer što su stope veće, to je niža sadašnja vrednost očekivane buduće zarade. Taj loš učinak nadoknađen je, ipak, očekivanjima da će oporavak pokrenuti profite preduzeća.

Kao rezultat toga, predstavnici industrija sa najvećom izloženošću prema riziku od nivoa ekonomskog oporavka imali su i najbolje rezultate na finansijskim tržištima, dok su cene akcija kompanija koje su se dobro kotirale tokom prethodnih meseci, sada našle pod pritiskom.

Na američkim berzama primetne su relativno slabe performanse indeksa velikih tehnoloških kompanija. Recimo da je Nasdaq100 od početka godine zaradio nešto više od tri odsto, što je manje od polovine onoga što je prihodovao glavni indeks Njujorške berze S&P500.

Prema tvrdnjama agencije Bloomberg, uporni porast berzanskih indeksa je tokom prvog kvartala prikrivao snažne fluktuacije cena akcija mnogih kompanija, koje su se međusobno poništavale.

Život Beogradske berze umnogome održava trgovina obveznicama. U toku jedne nedelje se, u proseku više od polovine prometa, ostvari zahvaljući trgovini obveznicama. Kako je aktivnost Beogradske berze plitka, veoma brzo se oseti svaka veća berzanska transakcija. Međutim, prvi kvartal je, ipak, Beogradska berza završila sa nedeljom pada BELEX15, za 0,80 odsto, a BELEXline – 0,49 procenata.

Ukupan promet na Beogradskoj berzi u prva tri meseca ove godine bio je oko 71,5 miliona evra.

Tržište valuta

Na deviznim tržištima prvo tromesečje zabeležilo je značajnije jačanje dolara. Čak se može reči da je dolar imao najbolji kvartal prema vodećim svetskim valutama u poslednje tri godine. U prošlosti, u vreme kriza se upravo američka valuta smatrala sigurnim utočištem. Međutim, kako procenjuje Bloomberg, ovoga puta njegovo osnaživanje ima više veze sa očekivanjima da će se efikasno sprovesti vakcinacija, rasta prinosa na državne hartije od vrednosti, kao i Bajdenov plan podrške u Americi, pa i najave da će u tom regionu, uspešan povratak na vreme pre pandemije biti realizovan ranije nego bilo gde drugde.

Prema japanskom jenu, dolar se u prethodnom kvartalu kotirao na azijskim tržištima, u proseku, na nivou od 110,58 jena, što je najviše u prethodnih godinu dana.

Jačanje dolara prati i jačanje drugih valuta koje se smatraju sigurnim utočištem – jen i švajcarski franak.

Na listu jakih valuta vratila se i funta, za koju je, imajući u vidu posledice Brexita, prošla godina bila jedna od gorih. Od početka ove godine, funta je apresirala prema evru za pet odsto. Analitičari procenjuju da je ovo jačanje britanske valute, posledica odlično sprovedene kampanje vakcinisanja u Velikoj Britaniji.

U odnosu na dinar, prema podacima NBS, dolar je u prvom kvartalu ojačao 4,2 odsto. Evro je na identičnom nivou u odnosu na domaću valutu. Iz Centralne banke Srbije uveravaju da nema razloga za bilo kakvo špekulisanje u vezi sa stabilnošću dinara i da ne postoje pretpostavke koje bi uticale na to da on počne da slabi.

Izvor: Biznis.rs