Nove odluke o dodatnim merama protiv pandemije u vreme Uskrsa su za privrednike zadnja kap u čaši strpljenja.
Neke odluke savezne vlade i vlada pokrajina su zato očigledno već ukinute.
Broj novozaraženih u Nemačkoj raste: prošle nedelje ih je bilo 13.435, a ovog utorka 15.813. Indeks novozaraženih na 100.000 stanovnika popeo se na 108,1. Zato je bilo za očekivati da će na sastanku kancelarke Angele Merkel i premijera nemačkih pokrajina biti odlučeno o novim merama u cilju obuzdavanja pandemije, prenosi DW.
Ali odluke, iako su opet donete nakon dugog natezanja, jedva da iko može da razume. Sve se u suštini svodi na to da nove mere ne stupe na snagu odmah, nego tek oko Uskrsa. U početku je bilo odlučeno da već četvrtak uoči Uskrsa bude proglašen za “dan mirovanja”, a isto je trebalo da važi i za subotu uoči Uskrsa, kada bi smele da rade samo prodavnice životnih namirnica.
Šta to znači? U preduzećima uzaludno pokušavaju da dobiju odgovor od nadležnih institucija vlade: “Jednostavno je nemoguće odjednom zaustaviti pogone u privredi koja posluje sa čitavim svetom”, upozorava predsednica Udruženja nemačkih proizvođača automobila Hildegard Miler. “Ne možete samo tako da prekinete rad lakirera ili elektrana kad neko to tako odluči”.
Raspoloženje u privredi puno je besa. I zbunjenosti, kaže predsednik Udruženja poslodavaca Rajner Dulger: “Mnogi poslodavci su ogorčeni zbog toga što naše federalno ustrojstvo zemlje i politička elita idu ka tome da propadnu na ovom izazovu.” Političarima je očigledno jednostavno da nešto izjave ili potpišu, iako ni sami ne znaju da objasne šta to konkretno znači.
Naime, šta bi to značilo “dan mirovanja”? Da li je to onda zvanično praznik? Pa i kada je stvarno neki praznik i tada mnogo ljudi mora da radi. A naravno, tada im se plaća i dodatak: “Da li to znači da su četvrtak i subota praznici? Da li to važi i za uslužne delatnosti, za zanatlije i industriju? Ko će da plati taj manjak prihoda? U vladi očigledno vlada parola da novac pada s neba”, ljuti se Rajnhold fon Eben-Vorle iz Udruženja porodičnih firmi.
I predsednik Udruženja nemačke industrije Zigfrid Rusvurm više nema razumevanja za politiku koja se vodi u Nemačkoj: “Dok druge države više i brže vakcinišu, kako bi održali slobodu njihovih građana, Nemačka sad uvodi vreme mirovanja”.
Odluke su izazvale žestoke kritike, ne samo privrednika, već i medija i opozicionih političara. Predsednik Liberala (FDP) Kristijan Lindner je zaključke Angele Merkel i pokrajinskih premijera nazvao “potresnim svedočanstvom politike bez ikakvog koncepta ove kancelarke kojom je načelo ’ostanite kod kuće’ i nakon više od godinu dana još uvek glavni odgovor na pandemiju”.
S obzirom na to da će ove srede kancelarka i u Bundestagu morati da obrazloži poslanicima svoju politiku u suzbijanju pandemije, ona je jutros je ponovo hitno sazvala premijere pokrajinskih vlada kako bi “malo popravila” ono što je prethodno zaključeno. Već u prvim rečenicama na video-konferenciji Merkel je odustala od tih “dana mirovanja” u četvrtak i subotu.
Ali to je razbesnelo političara Socijaldemokrata (SPD) Karstena Šnajdera, jer je, kaže, kancelarka očigledno veoma brza kad treba da udovolji privrednicima, pa čak i ako pritom treba da zaboravi na mišljenje i zdravlje građana.
No glavna kritika privrede nisu novi praznici, nego sveukupan koncept: sve više preduzeća sama sprovode testiranje svojih zaposlenih, iako je čitav taj postupak na dobrovoljnoj osnovi. Ali tu se pojavljuju još dva, podjednako velika problema: prvi je što firme naravno nemaju mogućnosti da ukinu neka od ograničenja koje je proglasila vlada, a drugi se tiče samih zaposlenih. Tu poslodavac savim očigledno zadire u lične i poverljive podatke svojih zaposlenih – da li su ili nisu bili u kontaktu s virusom – a zaposleni nije u stanju da odbije takav test ako želi i dalje da radi. Ništa od toga nije regulisano nekim pravnim propisima i zakonima.
A tu je i zaključak kancelarke i pokrajinskih premijera o jednom sasvim posebnom “poslodavcu”: crkvi. Odlučeno je da vernicima bude zabranjeno da lično prisustvuju na misi, što je razbesnelo i nemačkog ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera. Teoretski, crkve spadaju u nadležnost njegovog ministarstva, ali on nije bio ni informisan da se tako nešto sprema. Zato je upozorio da su mnoge crkve učinile sve kako bi sprečile mogućnost zaraze, a i dodao da ga je “stvarno zaprepastilo da baš stranke koje imaju ’h’ u svom nazivu (hrišćanske) su tako lake u zabrani božijih službi. I to čak na Uskrs”, izjavio je Zehofer za tabloid “Bild”.
