„Blanko otkaz“ nije po zakonu

Sigurno ste čuli, ili se možda baš vama desilo, da poslodavac traži da novozaposleni pre zaključenja ugovora o radu na neodređeno vreme potpiše i „blanko otkaz“. Verovatno pretpostavljate o čemu se radi, ali ne znate koje su pravne posledice „blanko otkaza“ i da li poslodavac ima pravo da traži potpisivanje jednog ovakvog dokumenta od novozaposlenog.

Nakon što zasnujete radni odnos na neodređeno vreme, poslodavac vam ne može proizvoljno dati otkaz, već mora da bude ispunjen niz uslova da bi vam otkazao ugovor o radu. Zakon o radu je tu prilično striktan, i bilo koje odstupanje od njegovih odredbi dovodi do nezakonitosti otkaza koje utvrđuje sud, nakon čega je poslodavac u obavezi da vas vrati na posao.

Prema Zakonu o radu, razlozi za otkaz su svrstani u nekoliko kategorija:

1) Opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog ili njegovo ponašanje

2) Povreda radne obaveze

3) Nepoštovanje radne discipline

4) Opravdani razlozi koji se odnose na potrebe poslodavca

Van pomenutih, zakonom predviđenih razloga za otkaz, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Da bi otkaz bio zakonit, poslodavac mora da sprovede odgovarajući postupak otkaza, koji je takođe propisan Zakonom o radu. Ukoliko poslodavac ne sprovede ovaj postupak, bez obzira što možda zaista postoje opravdani razlozi za otkaz, takvo okončanje radnog odnosa je nezakonito i sud će poništiti rešenje o njemu.

„Upravo usled postojanja tačno propisanih razloga za otkaz, kao i složene procedure koja se mora ispuniti usled jednostranog otkaza od strane poslodavca, poslodavci su se dosetili kako da „doskoče“ zakonu i to tako što će budućim zaposlenima prilikom zaključivanja ugovora o radu dati da potpišu tzv. ‘blanko otkaz’“, za Biznis.rs objašnjavaju u advokatskoj kancelariji Milošević.

„Blanko otkaz“ je pogrešan termin, jer se zapravo radi o potpisivanju „blanko sporazumnog raskida“.

Razlog za ovakvo postupanje poslodavaca je u tome što je procedura za sporazumni raskid mnogo jednostavnija od otkaza od strane poslodavca, i ugovor o radu se može sporazumno raskinuti iz bilo kog razloga, bitno je da postoji volja ugovornih strana. Nije nužno da se navodi razlog za sporazumni raskid, niti je poslodavac dužan da sprovodi bilo kakav postupak. Obavezno je samo da obavesti zaposlenog o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

„Upravo kako bi se osigurali da u bilo kom trenutku, bez postojanja stvarnih razloga za otkaz i bez potrebe sprovođenja procedure za otkaz, mogu da otkažu ugovor o radu, poslodavci sačinjavaju ovaj tzv. ‘blanko sporazumni raskid’. Sa pravne strane gledano, do prestanka radnog odnosa dolazi usled volje kako poslodavca, tako i zaposlenog, ali sa faktičke strane radi se o prikrivenom otkazu od strane poslodavca, jer je zaposleni taj sporazum o raskidu potpisao pre nego što je uopšte zasnovao radni odnos, tako da u tom trenutku sigurno ne postoji volja zaposlenog da prekine radni odnos“, kažu u advokatskoj kancelariji Milošević.

Potpisivanje blanko sporazumnog raskida znači da zaposleni pre zaključenja ugovora o radu potpisuje sporazumni raskid, bez označenja stvarnog datuma prestanka radnog odnosa. Poslodavac taj dokument čuva za sebe, jednostavno kada više ne želi da zaposleni bude u radnom odnosu kod njega, on će „aktivirati“ sporazumni raskid tako što će u njega uneti datum koji predstavlja datum prestanka radnog odnosa.

Upravo zato se i naziva „blanko“ jer u njemu nedostaje datum sporazumnog prestanka radnog odnosa. Zaposleni je već potpisao taj sporazum, tako da mu je vrlo teško da tvrdi da nije želeo sporazumno da raskine ugovor o radu, kada poslodavac unese datum prestanka radnog odnosa.

Motivi zaposlenog za blanko potpisivanje su različiti, ali najčešće se radi o potrebi za zasnivanjem radnog odnosa pod bilo kojim uslovima, a poslodavac neće da zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme bez potpisanog blanko sporazumnog raskida.

Međutim, ovakvo postupanje poslodavca je potpuno nezakonito i predstavlja zloupotrebu prava, ali većina zaposlenih ili kandidata za zaposlenje ne prijavljuje inspekciji rada ovakvo postupanje, jer želi da „sačuva posao“.

Sudovi su bez izuzetka zauzeli stanovište da je ovakvo postupanje poslodavca u potpunosti nezakonito, i da u ovakvim situacijama zaposleni mora da bude vraćen na rad.

Najčešći problem kod poništavanja blanko sporazumnog raskida jeste obaveza zaposlenog da dokaže da je taj sporazum potpisao unapred, tj. pre zaključenja ugovora o radu i bez označenog datuma. Poslodavac uvek tvrdi da je zaposleni potpisao onda kada je želeo da mu prestane radni odnos, što se i vidi iz datuma sporazuma, te da se on samo sa time saglasio.

U toku postupka zaposleni su najčešće dokazivali da su potpisivali blanko sporazumne raskide na dva načina.

Prvi način jeste kontaktiranje inspekcije rada, koja dolazi na teren i uzima izjave od svih zaposlenih, koji su takođe potpisali ovakav sporazum. To je slučaj kada postoji praksa poslodavca da uslovljava zasnivanje radnog odnosa potpisivanjem blanko sporazumnog raskida. Nekada je moguće da poslodavac okupi zajedno sve zaposlene i zahteva od njih da potpišu ovaj dokument, što je za zaposlenog dobro u smislu da će lakše dokazati da je potpisao blanko.

Drugi način dokazivanja potpisivanja blanko sporazumnog raskida jeste nemarnost poslodavca prilikom popunjavanja sporazuma. Naime, poslodavac vrlo često sporazum odštampa, da bi kasnije sam datum uneo hemijskom olovkom. Sudovi su u ovakvoj situaciji uvideli da je poslodavac samostalno naknadno uneo datum, i da zaposleni uopšte nije izrazio stvarnu volju za prestanak radnog odnosa.

„Takođe, sudovi su zauzeli stav koju obaveznu sadržinu sporazum mora da ima da bi uopšte bio pravno valjan. Naime, da bi sporazumni raskid proizvodio dejstvo, osim datuma prestanka radnog odnosa, on bi trebalo da sadrži podatke o neisplaćenim zaradama zaposlenom, broj dana neiskorišćenog godišnjeg odmora, kao i ostala prava koja zaposleni nije iskoristio kod poslodavca, a imao je mogućnosti. Uzimanjem u obzir i ovih elemenata, sudovi su na neki način olakšali zaposlenima dokazivanje potpisivanja blanko sporazumnog raskida, jer poslodavci retko kada unose ove podatke u sporazum, budući da ne mogu unapred da ih znaju“, naglašavaju advokati kancelarije Milošević.

Sagovornici portala Biznis.rs kažu da u slabim ekonomijama i bez jakih sindikalnih organizacija, „blanko otkaz“ dobija na značaju i predstavlja sredstvo kojim se poslodavac na lak način oslobađa zaposlenih, s tim što postoji visok stepen rizika da ovakav način prestanka radnog odnosa bude poništen i zaposleni vraćen na rad.

„S druge strane, treba ukazati i da poslodavci koriste ovakve metode s obzirom na donekle rigidne propise, i tu rigidnost pokušavaju da premoste tako da se zadovolji forma, iako je suština sasvim drugačija“, zaključuju u advokatskoj kancelariji Milošević.