Država će dodatnu finansijsku injekciju ubrizgati ugostiteljima, frizerima, muzičarima, vlasnicima bioskopa i svima onima koji su zbog novih mera stavili ključ u bravu, ali u uslužnim delatnostima nisu zadovoljni samo pokrićem minimalne zarade za zaposlene. Oni traže da se direktno pomogne firmama kroz otpis poreza i doprinosa na plate i uopšte obaveza prema državi dok su zaključani. Za sada se ne zna kako tačno i sa koliko novca će biti pomognuti ugroženi sektori, ali će Ministarstvo finansija uskoro izaći sa računicom.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, kaže da za delatnosti koje su najugroženije nije dovoljna samo pomoć u vidu minimalca za zaposlene. Neophodno je da im se otpiše 61 odsto poreza i doprinosa i svih troškova prema državi, kao i kirije za zakup dok su sprečeni da rade. Ali takođe skreće pažnju da se mora pronaći mogućnost da se dodatno pomogne i onima koji rade, a znatno su smanjili aktivnost za vreme pandemije.
Unija poslodavca će predložiti Socijalno-ekonomskom savetu da za takva preduzeća traži odlaganje izmirivanje obaveza koje su već nastale.
“U situaciji kada nekome nije dozvoljeno da radi, kada je njegov prihod nula, a rashodi ostali nesmanjeni to postaje toliki problem da će mnogi ukoliko pomoć izostane morati da zatvore firme. Procenjuje se da oko 100.000 zaposlenih trenutno ne može da posluje zbog novih mera. Svakome je jasno da su restorani, kafići, frizerski saloni i drugi uslužni objekti zatvoreni da bi se smanjila cirkulacija ljudi. Ali to nema efekta dok se istovremeno ne snizi cirkulacija u gradskom prevozu u kome je nemoguće sprečiti širenje virusa, dok se svi oni koju mogu da rade od kuće ne izmeste iz kancelarija i dok se u fabrikama ne poštuju mere. Svi bi trebalo da imaju interes da im u kolektiv ne uđe virus da im ne ugrozi posao. Dok su i dalje otvorena mesta okupljanja poput pošta, banaka i skijališta na Zlatiboru i Kopaoniku, mora da se pojača kontrola sprovođenja mera na tim lokacijama”, kaže Atanacković.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta slaže se da država mora pomoći onima kojima je zabranila rad, ali nije jasno ko traži otpis dugova da li oni koji plaćaju ili oni koji ne plaćaju obaveze.
On ne sumnja da će država i ovog puta pružiti podršku ali naglašava da država pa i mi građani imamo legitimno pravo da od njih tražimo da se pridržavaju mera koje su propisane.
“Svako misli da je njegova muka najveća i da baš njemu država treba da pomogne. Šta je problem? To što će pet dana biti zatvoreni? Niko nije razmišljao to što vlasnici kafana neće da se pridržavaju onoga što je propisano. U lokalima je kao na svadbi. Nema distance i obično niko ne nosi maske. Za to su odgovorni vlasnici. Ne pridržavanjem mera ugrožavaju svoju delatnost, ali i ostale ljude koji ne idu u restorane. Ugrožavaju ceo zdravstveni sistem. Dve hiljade evra košta dan intenzivne nege za svakog čoveka i to neko mora da plati”, navodi Savić i dodaje da ugostitelji mogu da funkcionišu i sa držanjem distance i sa epidemijskim merama. Ali neki su navikli da za noć zarade dva ili tri miliona, međutim, to sada nije moguće.
Ekonomista Saša Đogović smatra da su zahtevi privrednika potpuno opravdani i da je nedovoljan samo jedan minimalac. Neophodne su dodatne poreske i parafiskalne olakšice za one kojima je onemogućen rad. On naglašava da bi trebalo preispitati meru da li frizerski saloni moraju da budu zatvoreni jer tu nema nekog velikog okupljanja građana i uz poštovanje propisa oni bi mogli da rade.
“U poštama i bankama su ljudi zaštićeni šalterima i tu ne bi trebalo d ima problema. Sve poslovi koji mogu da se obavljaju na daljinu, treba da se rade onlajn od kuće kada govorimo o javnoj upravi. U proizvodnim firma moraju da se poštuju standardi da ne bi došlo do masovnih zaražavanja. U kompanijama trenutno nemamo masovna obolevanja, već potvrdu da su ona potekla sa skijališta. Greška je napravljena što se na Kopaoniku i Zlatiboru nisu uvele mere pre mesec dana i onda bi svi platili znatno manji ceh. Problem je što nema adekvatne reakcije Kriznog štaba u smislu predviđanja događaja i žarišta koja se mogu desiti I onda dolazimo u ovakvu situaciju”, objašnjava Đogović.
Prema njegovim rečima mere zatvaranja na pet dana su nedovoljne i biće neophodno dalje ih produžavati. Javnosti mora da bude jasno da bez vakcinacije nećemo izaći na zelenu granu. Sa ekonomskog aspekta mere su opravdane, ali su zakasnele bar mesec dana i onda se svi građani nalaze u istom košu i trpe iste posledice do kojih možda nije moralo ni da dođe da se blagovremeno reagovalo, napominje Đogović.
On dodaje da su ranije mere morale da budu selektivnije da bi poreske olakšice dobili oni koji su sada zatvoreni.
“Uopšte ne trba da bude izbor ekonomija ili zdravlje. Da biste imali ekonomiju prvo morate da imate zdravu naciju i sposoban zdravstveni sistem. Ukoliko imate zdravstveni sistem koji je pred pucanjem i ne može da obezbedi adekvatnu zaštitu postavlja se pitanje kakvo smo mi društvo, da li imamo empatiju. Ne možemo žrtvovati svoje medicinare zarad ekonomskih rezultata koje je nemoguće ostvariti u uslovima naglašene nepovoljne epidemiološke situacije i u koju smo dovedeni zbog neadekvatnog i neblagovremenog reagovanja”, naglašava Đogović.
Izvor: Politika
