Bez poreskog rasterećenja za poslodavce
Većina poslodavaca u Srbiji posebno preduzetnici, nezadovoljni su kako nedovoljno ciljanim merama Vlade, tako i odlukama za koje smatraju da nisu povoljne u trenutku pandemije i korona krize.
Neke od odluka su da se zarada oporezuje po stopi od 10 odsto, a da je neoporezivi iznos zarade u 2021. godini 18.300 dinara. Opterećenje neto zarade smanjeno je sa 63 procenta koliko je iznosilo u 2018. na 61 odsto koliko je iznosilo u 2020.
Uprkos povećanju neoporezivog iznosa, povećanjem minimalne zarade sa 27.022 dinara u 2019. na 30.022 dinara u 2020, nije došlo do nameravanog rasterećenja za mnoge poslodavce.
Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisuje različite stope doprinosa u zavisnosti od toga da li se doprinosi plaćaju samo na osnovicu ili iz osnovice i na osnovicu.
U slučaju zarade zaposlenog doprinosi se plaćaju iz osnovice i na osnovicu i tu su propisane sledeće stope doprinosa:
- PIO 14 odsto iz osnovice odnosno 11,5 procenata na osnovicu
- Zdravstveno 5,15 odsto iz osnovice i 5,15 procenata na osnovicu
- Nezaposlenost 0,75 odsto iz osnovice
Doprinosi koji se plaćaju iz osnovice su doprinosi na teret zaposlenog i praktično su obaveza radnika, dok su doprinosi koji se plaćaju na osnovicu, teret poslodavca i njegova obaveza.
„S tim što je kod nas zakonom definisano da poslodavac plaća obe vrste doprinosa, odnosno plaća porez i doprinose po odbitku. Tačnije, poslodavac ne isplaćuje zaposlenom bruto 1 zaradu pa da on dalje sam plaća pripadajući porez i doprinose, već je poslodavac u obavezi da pre isplate neto zarade zaposlenom plati pripadajući porez i doprinose na teret i radnika i poslodavca. Isplata poreza i doprinosa na teret zaposlenog je takozvana isplata po odbitku“, objašnjava Gordana Aritonović, poreski savetnik iz PSK Accounting agency.
Osnovica na koju se plaćaju doprinosi je takozvana bruto 1 zarada zaposlenog onako kako je definisana u članu 105. stav 2) Zakona o radu. Na osnovu toga pod zaradom zaposlenog smatra se dohodak koji sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz prihoda.
Naša sagovornica kaže da to praktično znači da bruto 1 zarada u sebi sadrži neto prihod zaposlenog, pio doprinose po stopi od 14 odsto, doprinos za zdravstveno po stopi od 5,15 odsto, doprinos za nezaposlenost po stopi od 0,75 odsto kao i porez po stopi od 10 procenata.
Plaćanje poreza na zaradu uređeno je Zakonom o porezu na dohodak građana. Plaćanje poreza je takođe obaveza zaposlenog, jer se porez po stopi od 10 odsto plaća iz dohotka.
Posmatrajući sa tog aspekta, ukoliko se povećava neoporezivi iznos zarade, B1 zarada se ne menja, već se samo smanjuje iznos poreza koji se plaća državi. Odnosno, povećanje neoporezivog iznosa treba da poveća neto zaradu zaposlenog nauštrb poreza i doprinosa.
„Povećanje neoporezivog iznosa nije rasterećenje za poslodavca već rasterećenje za zaposlenog, ukoliko zarada definisana ugovorom o radu ostje nepromenjena. Istina je da se procenat opterećenja neto zarade smanjuje povećanjem neoporezivog iznosa, međutim ta razlika pripada zaposlenom u vidu uvećane neto plate“, naglašava Aritonović.
Takođe, treba napomenuti da minimalna plata koja je definisana Zakonom o radu, a čiju visinu svake godine određuje Socio-ekonomski savet može da se uvede u preduzeću maksimum šest meseci. Poslodavac minimalnu zaradu uvodi na osnovu posebne odluke u kojoj navodi razloge za uvođenje minimalca.
