Zlato u našoj zemlji ponovo je postalo aktuelna tema nakon vesti da je Ziđin isporučio Narodnoj banci Srbije (NBS) više od dve tone ovog metala.
Kako iz centralne banke poručuju za B92.net, “na dan 31. 1. 2021. godine bruto devizne rezerve NBS su iznosile 13,6 milijardi evra – od toga, 13% deviznih rezervi činile su rezerve u zlatu (35,75 tona zlata ukupne vrednosti 1,77 milijardi evra)”.
Zlato se, dodaju, gotovo u celosti (oko 96%) čuva u obliku zlatnih poluga, dok se preostalih 4% čuva u formi kovanog zlata. Sve poluge ispunjavaju najviše međunarodne standarde po pitanju čistoće, oblika i težine, a u proseku jedna poluga težine je oko 12,5 kilograma.
Odakle stiže zlato?
Narodna banka Srbije nabavlja zlato na domaćem i međunarodnom tržištu.
“Aktivnosti kupovine zlata na domaćem tržištu se obavljaju redovnom dinamikom, otkupom poluga zlata iz domaće proizvodnje od kompanije SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR. Samo u prethodnoj 2020. godini po osnovu otkupa iz domaće proizvodnje NBS je povećala zlatne rezerve za 2 tone, dok je na međunarodnom tržištu kupila 3 tone zlata”, navode iz NBS.
Povećanje rezervi
Kako ističu u ovoj instituciji, poslednjih osam godina predano se radilo na jačanju stabilnosti finansijskog sistema i sigurnosti deviznih rezervi i kroz povećanje “zlatnih rezervi”.
“Vidljivo je da su od 2013. godine (poredeći sa krajem 2012. godine) do danas zlatne rezerve povećane: količinski – za 20,5 tona, odnosno više su nego udvostručene (+134%) i u iznosu (vrednosno) – za više od milijardu evra, tačnije za 1.150,7 miliona evra, to jest, gotovo su utrostručene (+186%)”, preciziraju.
Pritom, pokazuju njihovi podaci, povećanje zlata je relativno ravnomerno raspoređeno sa aspekta njegovog porekla:
– 42% (8,5 tona) je povećanje kontinuiranim otkupom iz domaće proizvodnje;
– 58% (12 tona) je povećanje kupovinom na međunarodnom tržištu (u četvrtom kvartalu 2019. i 2020. godine).
“Učešće zlata u deviznim rezervama je povećano sa 5,7% krajem 2012. na 13% koliko trenutno iznosi”, podsećaju.
Gde se čuva zlato?
Iz NBS kažu da kontinuirano prate dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i na tržištu zlata kao jedne od klasa aktive deviznih rezervi.
“Diversifikacija lokacije čuvanja zlata u zemlji ili inostranstvu, kao i sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u zlato, donosiće se kao i do sada, uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi imajući u vidu njihovu ulogu i mandat NBS utvrđen Zakonom o Narodnoj banci Srbije”, naglašavaju za naš portal.
Od ukupne količine zlata, u trezoru NBS se nalazi oko dve trećine (odnosno oko 22,8 tona), dok se oko trećine (oko 13 tona) nalazi u inostranstvu kod najeminentnijih i sigurnih institucija, pri čemu je svaka poluga numerisana i tačno određena da pripada Narodnoj banci Srbije. Time je postignuta odlična diversifikacija mesta držanja zlatnih rezervi, što dodatno jača njihovu sigurnost, zaključuju iz ove institucije.
Zašto se uopšte kupuje zlato?
“Iz ugla upravljanja deviznim rezervama, zlato se kupuje radi dodatne diversifikacije strukture deviznih rezervi i na taj način se povećava otpornost domaćeg finansijskog sistema na šokove iz međunarodnog okruženja, odnosno ojačava finansijska stabilnost zemlje”, pojašnjavaju.
U NBS ističu da zlato istorijski ima ulogu sigurne aktive (takozvana “safe haven” uloga zlata), pa ova odlika naročito dolazi do izražaja u periodima krize, kada je prisutan posledični rast cene zlata. Iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, ovaj plemeniti metal služi kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u izazovnim vremenima, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.
“Takođe, s obzirom da je na ovaj oblik aktive teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, zlato kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi neke centralne banke omogućuje smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija, a niska korelacija zlata sa tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito sa rezervnim valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije”, napominju.
S druge strane, dodaju, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga velika volatilnost cene i nešto niža likvidnost u odnosu na neke tradicionalne klase aktive, te se iz tih razloga u rezervama banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diversifikacije ulaganja.
“Iz ugla individualnog investitora, trebalo bi uzeti u obzir cilj investiranja, preferencije prema riziku i likvidnosti, kao i procene budućih ekonomskih kretanja i potrebe investitora, i sagledati kako se pomenute odlike zlata kao aktive uklapaju u investicione ciljeve individualnog investitora”, savetuju iz NBS.
