Sankcije Evropske unije prema Rusiji posebno teško pogađaju nemačku industriju, prema rezultatima istraživanja instituta IFO, sprovedenog među 862 preduzeća.
“Najviše su pogođeni proizvođači mašina i automobila, hemijski i elektro sektor, kao i logistika”, navodi Jasmin Grešl, zamenica direktora IFO centra za međunarodnu ekonomiju, u članku za časopis IFO Šneldinst čiji je koautor Fedora Teti.
Generalno, istočnonemačke kompanije su pogođenije od onih na zapadu zemlje, navodi se u saopštenju Instituta dostavljenom Tanjugu.
Institut IFO je sproveo ovo istraživanje u septembru 2020. u ime industrijske i trgovinske komore iz Diseldorfa.
U anketi je učestvovalo 862 nemačkih preduzeća, a takođe je intervjuisana podgrupa od 196 menadžera o pitanjima trgovinske politike prema Rusiji.
Sankcije rezultiraju povećanjem birokratskih procedura koje sputavaju poslovanje s Rusijom.
Otprilike polovina svih anketiranih procenjuje da bi njihove kompanije imale korist od ukidanja sankcija EU, kaže Grešl.
Kada je reč o gasovodu Severni tok 2, mišljenja podgrupe od 196 kompanijskih menadžera su podeljena, pri čemu se malo veći broj protivi zaustavljanju izgradnje.
“Rusija je zavisna od EU i kao dobavljač i kao kupac, dok EU igra podređenu ulogu kao trgovinski partner”, navodi Grešl i objašnjava da Rusija uglavnom uvozi industrijsku robu iz EU, a izvozi gotovo isključivo sirovine kao što su gas i nafta.
Barijere u poslovanju sa Rusijom se, kaže, manifestuju u formi dodatnih kontrola, zabrana trgovine i nedovoljnih mogućnosti finansiranja.
Valutne fluktuacije, nastojanja Rusije da nađe zamenu za uvozne proizvode, viši standardi, politička i ekonomska neizvesnost, gubitak poverenja i reputacije, domaći propisi za dobavljače i jačanje konkurencije iz trećih zemalja takođe uzrokuju znatne probleme nemačkim kompanijama u poslovanju sa ruskim partnerima, dodaje se u tekstu.
