Najskuplji kvadrat stana u Srbiji i u poslednjem kvartalu 2020. godine je na ekskluzivnoj lokaciji Beograd na vodi i koštao je 8.754 evra po metru kvadratnom, a za isti stan je i najviše novca izdvojeno – 1.426.888 evra. Prvih 13 najskupljih stanova prodato je u Beogradu na vodi, navodi se u najnovijem izveštaju RGZ.
Kada je reč o starogradnji, najviša cena po kvadratu plaćena je 4.452 evra za stan u Ulici Kralja Petra u opštini Stari grad, a najviše novca za stan u starogradnji u iznosu od 400.000 evra izdvojeno je za stan u Francuskoj ulici u istoj opštini.
Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je takođe u Starom gradu, dok je najviša ugovorna cena poslovnog prostora ostvarena u Ruzveltovoj ulici u opštini Palilula. Najskuplji kvadrat garažnog prostora u novogradnji prometovan je u kompleksu Novi Dorćol, a u starogradnji u Golsvortijevoj ulici u opštini Vračar.
Kod prometa kuća najviša ugovorena cena je za kuće u opštini Savski venac, dok je najviša cena kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta postignuta u Ugrinovcima, a najviša ugovorena cena u Somboru.
Način plaćanja
Posmatrano po najvećim gradovima, udeo gotovinskog plaćanja u IV kvartalu 2020. godine bio je najveći u Kragujevcu – 80 odsto, u Beogradu i Novom Sadu je bio ujednačen – 76 i 77 odsto, dok je u Nišu bio nešto niži – 71 odsto.
U ostalim teritorijama Republike Srbije je u IV kvartalu 2020. godine bio značajniji udeo gotovinskog plaćanja u odnosu na finansiranje iz kredita.
U poređenju sa IV kvartalom 2019. godine, u Beogradu i Novom Sadu je način plaćanja bio gotovo identičan, dok je u Nišu udeo gotovinskog plaćanja smanjen za 11 odsto, a u Kragujevcu za 1 odsto.
U ukupnom prometu nepokretnosti stanovi su u IV kvartalu učestvovali sa udelom od 29 odsto, što predstavlja povećanje od 1 odsto u odnosu na učešće u prethodnom kvartalu i smanjenje od 3 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Gledano po gradovima, u odnosu na prethodni kvartal udeo stanova u ukupnom prometu nepokretnosti u Beogradu veći je za 1,4 odsto, u Nišu za 2,4 odsto, Novom Sadu za 0,4 odsto, dok je u Kragujevcu u padu za 2,8 odsto.
Poljoprivredno zemljište
Na mesečnom nivou, u IV kvartalu 2020. godine realizovano je oko 2.200 kupoprodaja poljoprivrednog zemljišta. Promet poljoprivrednog zemljišta je u odnosu na treći kvartal 2020. u porastu od 5,3 odsto, što čini povećanje udela u ukupnom prometu od 1 odsto.
Gledano po gradovima, u Beogradu i Nišu je zabeleženo smanjenje učešća poljoprivrednog zemljišta u ukupnom prometu nepokretnosti od 0,8 odsto, odnosno 0,2 odsto, dok je u Novom Sadu i Kragujevcu učešće poljoprivrednog zemljišta u ukupnom prometu nepokretnosti uvećano za 0,4, odnosno 0,1 procenat.
U odnosu na isti kvartal 2019. godine, učešće poljoprivrednog zemljišta u ukupnom prometu smanjeno je za 3,3 odsto.
Građevinsko zemljište
Na mesečnom nivou, u IV kvartalu 2020. godine ostvareno je 2.600 kupoprodaja građevinskog zemljišta. Građevinsko zemljište učestvuje u ukupnom prometu nepokretnosti sa 19 odsto, što predstavlja smanjenje od 1 procenta u odnosu na učešće u trećem kvartalu 2020.
Gledano po gradovima, Niš, Novi Sad i Beograd beleže smanjenje učešća prometa građevinskog zemljišta u odnosu na ukupan promet nepokretnosti od 2 odsto, 0,3 odsto, odnosno 1,6 odsto, dok je u Kragujevcu zabeleženo povećanje učešća od 1,6 odsto.
Iako je obim prometa građevinskog zemljišta u blagom padu u odnosu na treći kvartal 2020. godine, u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine obim prometa je u porastu od 52,9 odsto.
Tokom četvrtog kvartala 2020. godine javni beležnici i osnovni sudovi su Republičkom geodetskom zavodu dostavili 44.742 ugovora.
Broj registrovanih ugovora o prometu nepokretnosti za četvrti kvartal 2020. veći je za 2.996 u odnosu na isti kvartal 2019. godine, odnosno ostvaren je rast od 9,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Kod zemljišta namenjenog za industrijsku gradnju, najveće jedinične cene ostvarene su u Valjevu i Novom Pazaru, dok su najviše ugovorene cene u Kaću, Krnješevcima i Novim Banovcima.
Izvor: Alo/Blic
