Brodnjak: Komercijalna će biti partner i građanima i privredi
NLB banka želi da postane vodeća u Srbiji, čije je tržište među najbrže rastućima u regionu i s najmanjim padom BDP-a tokom kovida, kaže Blaž Brodnjak, predsednik NLB grupe koja je krajem 2020. i zvanično postala vlasnik domaće Komercijalne banke.
Želimo da postanemo vodeća bankarska institucija u Srbiji. To nije moguće ako ne ponudimo povoljne uslove i ako nismo konkurentni. Komercijalna banka će biti distributer univerzalnih finansijskih usluga, pored klasičnih bankarskih i osiguranja, kao i upravljanja imovinom, izjavio je Brodnjak u intervjuu za Telgraf Biznis.
Prema njegovim rečima, Komercijalna banka je u nekom razdoblju već bila vodeća na tržištu, pa poslednjih godina nešto pasivnija, a misija NLB-a je da je vrati klijentima u svim segmentima, nudeći relevantne usluge za privredu, poljoprivredu i građane.
Mi ćemo u suštini ovde raditi ono što radimo u Sloveniji. Srbija je za nas najveće tržište u regionu i sa velikim potencijalom za rast. Pored toga, Srbija je imala najmanji pad BDP-a u regionu tokom kovida, naveo je Brodnjak
Smatra da je dubina finansijskog sektora u regionu veoma niska, što znači da postoji velika prilika za rast kreditiranja, osiguranja, kao i upravljanja imovinom.
Još uvek smo ispod polovine kada je reč o učešću kredita građanima u BDP-u u odnosu na razvijene zemlje (20-22 odsto, a u razvijenim je taj procenat nekoliko puta veći. Kod osiguranja, na primer, godišnja premija po stanovniku u Sloveniji iznosi više od 1.000 evra, dok je u Srbiji 50, što jasno pokazuje o kakvom potencijalu pričamo, precizira on.
Ističe, takođe, da je Srbija među najbrže rastućim tržištima kada je reč o tehnologijama i prihvatanju digitalizacije u svojim aktivnostima i projektima, što će po njemu dodatno podstaći banke da se s kvalitetom ponude takmiče i sa fintek kompanijama.
Dalje, što ste bliže EU, nastupi konvergencija, jer se smanjuju ključni rizici zemlje, što snižava kamatne stope i ukupne troškove za državu ali i stanovništvo i preduzeća. Dakle, bolje iskustvo uz niže cene, kaže Brodnjak.
Veruje da će već za nekoliko godina polovina keš kredita biti odobrena i isplaćena preko telefona, da će i stambeni kredit biti moguće ugovoriti onlajn, da će se plaćati kreditnim karticama preko telefona a ne plastikom, što je po njemu “na kraju krajeva pitanje održivosti”.
Što se tiče uzročno-posledične veze između digitalizacije i broja zaposlenih u bankama, kaže da će bankara biti manje, jer uslugu klijentu odrade modeli i digitalna rešenja, ali će postojati potreba za zapošljavanjem onih koji su mogu da razviju te alate, modele, sisteme i robote…
Za vredne ljude koji su posvećeni, koji ulažu u svoju edukaciju i spremni su da se menjaju, naravno da će biti mesta uvek, ali neće biti mesta za sve. NLB će, recimo, prepoloviti broj zaposlenih u Sloveniji, sa nekadašnjih 4.200 spuštamo se na 2.100 za nekoliko godina. Biće ih dakle manje, ali će u proseku biti bolje plaćeni, kazao je.
Brodnjak je na kraju naglasio da ekonomske granice u regionu treba oboriti, da je ovaj prostor nekad bio i da ponovo treba da postane jedno tržište, napominjući da je to ekonomski pragmatizam jer će “ako ne pre EU, kad uđete u EU, sve te granice ionako pasti, pa zašto čekati”.
Ako pogledate pojedinačno zemlje, to su mala fragmentirana tržišta, ali ako pogledate ukupno, to je već veoma ozbiljno tržište Zapadnog Balkana sa Hrvatskom i Slovenijom. Onda je to nešto sasvim drugo i podseća na Skandinaviju…otvorene ekonomske zone gde za robu, talente i kapital nema granica, zaključio je Brodnjak.
Izvor: Dnevnik.rs / Telegraf biznis
