Vlada Srbije će u novu godinu ući sa ambicioznim planom za borbu protiv nelegalnog poslovanja, a jedan od prvih koraka biće rad na novom strateškom dokumentu – Nacionalnom programu za suzbijanje sive ekonomije, najavila je nedavno premijerka Ana Brnabić.
Kao „x faktor“ kod većine najavljenih mera biće digitalizacija i automatizacija procedura, ali i jačanje ključnih institucija za otkrivanje i sankcionisanje poslovanja mimo propisa, kako bi već 2022. godinu dočekali sa znatno suženim prostorom za rad u sivoj zoni.
Digitalizacija fiskalnih kasa i njihova modernizacija, proširenje sistema sezonskog zapošljavanja na nove sektore pored poljoprivrede, ali i izmene Zakona o inspekcijskom nadzoru, kako bi primena sistema eInspektor bila obavezna za sve republičke inspekcije, neke su od glavnih mera koje u sklopu ove strategije mogu da se očekuju u novoj godini.
Privredi će rad da olakša i uvođenje elektronskih faktura i digitalnih menica, kojima je cilj sistemska podrška legalnom poslovanju i zapošljavanju i jačanje svesti o štetnosti rada u sivoj zoni.
Kako bi novi dokument bio što obuhvatniji, NALED se zalaže da uključi tri grupe mera: mere kojima se podstiče i olakšava legalno poslovanje – mere kojima se osigurava sankcionisanje onih koji posluju nelegalno, i edukativne mere kojima se povećava poreska dislicplina, ali i transparentnost trošenja poreskih prihoda.
Među prioritetima su takođe i specijalizacija i digitalizacija sudova, jačanje kapaciteta inspekcija i Poreske uprave. Ovi predlozi su predstavljeni na nedavno održanoj online konferenciji „Izlaz iz sive ekonomije – Nova rešenja za novo vreme“, u okviru projekta „Podrška Vladi Srbije u borbi protiv sive ekonomije 2018-2020“ koji je sproveo NALED uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju implementira GIZ.
U cilju finansijskog i administrativnog rasterećenja privrede, ključne mere ostaju dalje smanjenje poreskog opterećenja rada i ukidanje parafiskala, automatizacija obračuna poreza i mogućnost online plaćanja i pojednostavljivanje registracije preduzeća i prijave radnika.
“Smatramo da je potrebno da se na bolji način regulišu novi, fleksibilni oblici radnog angažovanja kao što je rad preko onlajn platformi, ili sa delimičnim radnim vremenom, što se pokazalo posebno važno u doba pandemije. Predlažemo da se uspostavi javni elektronski registar neporeskih nameta, kako bismo svi znali šta i kome plaćamo od taksi i naknada. Na kraju, ključno je podržati preduzetništvo i samozapošljavanje kroz mere kao što je poresko oslobođenje početnika u prvoj godini poslovanja „Startuj legalno“”, izjavio je Igor Lončarević, potpredsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i partner u kompaniji KPMG.
Posle pet godina primenjeno više od 70% mera
Analiza primene još uvek aktuelnog Nacionalnog programa koji ističe krajem ove godine pokazala je da je u potpunosti ili delimično realizovano 71,2% od predviđenih 36 mera i 153 aktivnosti.
Posmatrajući po posebnim ciljevima najveći stepen realizacije imaju podsticajne mere za fer konkurenciju, legalno preduzetništvo i zapošljavanje u okviru koga je u potpunosti ili delimično realizovano 78,9% planiranih aktivnosti, kao i mere za podizanje svesti građana i privrede o značaju suzbijanja sive ekonomije, koje su potpuno ili delimično realizovane 78,8%.
Najmanji stepen realizacije (61,1%) zabeležen je kod dela koji se odnosi na reformu Poreske uprave.
Ključni rezultati su novi digitalni servisi za privredu. Tako je reforma sezonskog zapošljavanja u poljoprivredi prevela 44.000 sezonaca u legalne tokove, a njihovi porezi i doprinosi doneli su oko četiri miliona evra u državni budžet.
Online kalkulator paušalnog poreza doneo je predvidivost za 100.000 paušalaca, a sistem eInspektor umrežio je 36 republičkih inspekcija.
Građani i privreda dobili su jedinstveni kontakt centar za inspekcije, putem kojeg mogu da prijave uočene neregularnosti na jednom mestu, ne razmišljajući u čijoj je to nadležnosti od ukupno 44 inspekcijske službe.
Kada je reč o podsticajnim merama, NALED-ova analiza pokazala je da je mera Startuj legalno u 2019. omogućila otvaranje 811 biznisa i zapošljavanje 820 radnika, uz prosečne uštede od 149.000 dinara za svakog zaposlenog.
Među 811 biznisa koji su startovali legalno, 90% su preduzetničke radnje i najčešće su otvarane u sektoru trgovine i prerađivačkoj industriji.
Od ove i naredne godine, Vlada je ovu meru fokusirala na preduzetnike koji se bave inovacionom delatnošću, uz veći limit poreskog oslobođenja tokom prve tri godine poslovanja, a preporuka NALED-a je da se ova mera proširi i na određene kategorije preduzetnika paušalaca.
Među edukativnim merama, ističe se nagradna igra Uzmi račun i pobedi koja je tokom tri ciklusa uključila 41% stanovnika u borbu protiv sive ekonomije, koji su poslali više od 200 miliona računa. Preporuka NALED-a je da naredna nagradna igra bude elektronska.
Izvor: Danas
