Treće zaključavanje Austrije do 18. januara koštaće austrijsku trgovinu ponovo više milijardi evra obrta, upozoravaju istraživači Johanes Kepler univerziteta (JKU) u Lincu.
Oni očekuju gubitak obrta u visini od oko 1,9 miliona evra bruto.
Prvo zaključavanje, na proleće, donelo je, prema istraživanjima, trgovini gubitke obrta u visini od 3,8 milijardi evra, a drugo zaključavanje u novembru koštalo je 2,2 milijardi evra.
Time bi trgovina u Austriji, nakon tri zaključavanja, pretrpela gubitke u visini od oko osam milijardi evra.
Udruženje trgovaca čak računa sa gubicima u visini od 10 milijardi evra.
Takođe to udruženje kritički gleda i na planiranu meru posle popuštanja mera, jer je od 18.januara predviđeno da samo oni koji budu učestvovali u masovnom testiranju mogu ići, pored dozvoljenih prodavnica za namirnice, drogerije, apoteke, pumpe i trafike, u sve radnje, kao i gastronomiju i hotele, dok će ostali na tu “privilegiju” morati da čekaju nedelju dana duže.
Aktuelno istraživanje pokazuje da bi samo 42 odsto građana bilo spremno da se kroz testiranje “otključa”.
Austrijanci najpesimističnije ikada dočekuju Novu godinu
Austrijanci novu, 2021. godinu, dočekuju najpesimističnije raspoloženi nego ikada do sada, pokazuje tradicionalno novogodišnje istraživanje „Imas“ instituta.
Od kada se sprovodi ovo istraživanje, 1972.godine, još nikada nije bilo tako negativno raspoloženje u Austriji.
Godinu dana pandemije uticalo je na to da je trenutno svega jedna trećina stanovništva optimistična pred novu godinu.
Takođe i pogled unazad je pesimistički, jer samo 22 odsto kaže da je 2020.bila dobra godina.
Za tri četvrtine odlazeća godina je bila loša (29 odsto) ili ne posebno dobra (46 odsto).
Inače pred 2020.Austrijanci su bili optimističniji, jer je 60 odsto bilo uvereno da će ta godina biti bolja od 2019..
Međutim u toku godine došlo je do potpune promene raspoloženja.
Tako 28 odsto skeptično i 38 odsto sa velikom zabrinutošću dočekuje novu godinu.
Istraživači su pokušali i da ustanove što su Austrijanci tako pesimistički raspoloženi i utvrdili da je dominirajuća tema korona virus uzrok.
Oni koji sa zabrinutošću dočekuju novu godinu to čine pre svega zbog aktuelne krize (27 odsto), a dalji uzrok je ekonomski razvoj (22 odsto), te i strah po radno mesto (17 procenata).
Kod optimista prevagnula je nada u vakcinu (33 odsto), te i razmišljanje da može biti samo bolje nego ove godine (24 odsto).
Pandemija ima uticaja i na lične ciljeve za narednu godinu.
Ciljevi “još više kretanja” i “savesnije živeti”, koji su i proteklih godina bili na prvom mestu, dobili su na daljem značaju.
Tako od onih 35 odsto koji žele da nešto promene 44 odsto tvrdi da želi da se više bavi sportom, a 40 odsto želi stil života da menja.
