Prelazak na digitalnu ekonomiju velika prilika za razvoj Zapadnog Balkana

Prelazak na digitalnu ekonomiju je izuzetna prilika za razvoj Zapadnobalkanske šestorke, a jedan od pozitivnih aspekata pandemije korona virusa je što doprinosi ubrzanju tog procesa, ocenili su učesnici današnjeg panela na onlajn-samitu EU i Zapadnog Balkana „Kreativna rešenja, održiva saradnja i pametan razvoj“.

Na panelu „Prilike: digitalna ekonomija i tehnologija – šansa za napredak regiona“, trećeg, poslednjeg dana samita u organizaciji Prijatelja Evrope, zvaničnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Mirjana Špoljarić-Eger rekla je da Digitalna agenda EU za Zapadni Balkan ukazuje na veliki potencijal za inkluzivni rast regiona.

I pre pandemije je bilo poznato da je digitalna transformacija velika šansa za razvoj Zapadnog Balkana, a ona će biti važan faktor i za ekonomski oporavak od posledica pandemije i za prelazak na takozvanu „zelenu ekonomiju“, kazala je Špoljarić-Eger, direktorka Regionalnog biroa UNDP za Evropu i Komonvelt nezavisnih država.

Ona je navela da je UNDP u analizi sa organizacijom „Digitalna Srbija“ zaključio da je Srbija privlačna „digitalnim nomadima“ i da ima potencijal za razvoj digitalne ekonomije.

Dodala je da obrazovni sistemi u regionu ne prate rast i razvoj digitalizacije i kao primer navela da u Bosni i Hercegovini svega dva odsto studenata uči programiranje i srodne oblasti, što nije u skladu s postojećim rastom digitalne ekonomije u toj zemlji.

„Ako ne povežemo investiranje u ljudski kapital s potrebama tržišta rada i ako ne počnemo da ulažemo u budućnost tržišta rada, nećemo moći dovoljno brzo da se oporavimo od posledica pandemije“, upozorila je Špoljarić-Eger.

Zvaničnica Evropske komisije (EK) Henoveva Ruis Kalavera rekla je da EU na Zapadnom Balkanu „radi sve isto“ što i u zemljama članicama kako bi pospešila razvoj digitalne ekonomije i približila region Uniji u tom pogledu.

„Sve što radimo u EU, želimo da vidimo i na Zapadnom Balkanu. Pre dve godine pokrenuli smo Digitalnu agendu za Zapadni Balkan, ove godine smo inicirali Zelenu agendu za Zapadni Balkan“, kazala je Kalavera, direktorka za Zapadni Balkan pri Generalnom direktoratu EK za susedsku politiku i pregovore o proširenju.

Kalavera je rekla da ekonomije regiona nemaju vremena za gubljenje na putu približavanju Uniji, i ukazala da je digitalna agenda neophodna za sve transformacije koje Brisel želi da vidi na Zapadnom Balkanu.

Kao tri stuba digitalne transformacije regiona navela je investicije EU, reforme koje treba da poboljšaju investicionu klimu i zajedničko delovanje na prevazilaženju podeljenosti na Zapadnom Balkanu i na stvaranju osnova za priliv investicija.

Kalavera je ocenila da je digitalizacija veoma važan deo Ekonomsko-investicionog plana Evropske komisije za Zapadni Balkan, predstavljenog u oktobru, ali je ukazala na značaj ubrzanja reformskih procesa.

„Krajnji cilj regiona je da postane deo EU i prelazak na digitalnu ekonomiju upravo je važan na tom putu. Sporazum o besplatnom romingu je primer konkretne koristi koju digitalna agenda donosi regionu, naročito mladima“, kazala je zvaničnica EK.

Pomoćnik ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, Milan Dobrijević, rekao je da među ekonomijama Zapadnog Balkana postoji „fantastična saradnja“, koja uključuje tri, četiri godine rada na određenim projektima sa „veoma konkretnim rezulatima“, kao što su sporazum o zoni besplatnog rominga i regionalni sporazum o interoperabilnosti.

„Region ubire puno plodova od saradnje u oblasti digitalne ekonomije i nastavićemo sa tim. Nadamo se da će zajedničko regionalno tržište dovesti do zajedničke ekonomske oblasti u kojoj će poslaovanje moći da se obavlja bez granica“, kazao je Dobrijević.

Dobrijević je naveo da se svet menja mnogo brže nego pre par decenija i da je formalno obrazovanje potrebno dopuniti neformalnim.

Koosnivač crnogorske platforme „Digitalizuj.Me“ Vladimir Vulić rekao je da „postoje decenije u kojima se ništa ne dešava i potom nedelje u kojima se dešavaju decenije“.

„Upravo to imamo od početka pandemije: nedelje u kojima se dešavaju decenije. Pandemija korona virusa znatno ubrzava digitalnu transformaciju, treba da posmatramo pandemiju kao priliku da promenimo stvari na bolje i tu priliku treba odmah da iskoristimo“, kazao je Vulić.

On je naveo da je digitalna ekonomija u početnim fazama razvoja na Zapadnom Balkanu, ali da raste svake godine.

„Iako raste broj inicijativa u oblasti digitalne ekonomije, one ostaju rasute po ragionu, bez dovoljne korodinacije i razmene znanja, zbog čega ne postižu efekat sinergije“, rekao je Vulić.

Kazao je da većina zapadnobalkanskih zemalja „i dalje ima problem s birokratskim procedurama“, a kao problem je izdvojio i to što postoje podsticaji za strane direktne investicije, dok podsticaja za privatne investitiore nema, ili ih je veoma malo.

Vulić je naveo da je u ekonomijama regiona potrebno stvoriti okruženje koje podržava biznis, zatim povoljno okruženje za „frilens“ radnike, kao i obrazovni sistem koji je prilagođen digitalnoj ekonomiji.

„Potreban je fleksibilniji obrazovni sistem, u kojem bi učenici sticali veštine s kojima bi mogli da se prilagode promenama u digitalnom okruženju“, ocenio je Vulić.

Govoreći o jačanju ženskog preduzetništva, Špoljarić-Eger je ukazala da pandemija više utiče na žene nego na druge kategorije i dodala da nema održivog razvoja bez osnaživanja žena.

„Proveli smo dosta vremena fokusirajući se na zagovaranje prava žena, i govoreći o rodno zasnovanom nasilju. To je veoma važno, ali moramo biti svesni da nema celovite zaštite žena ako one nisu važan deo ekonomije“, navela je zvaničnica UNDP.

Dobrijević je rekao da je Srbija pokrenula brojne programe sa ciljem osnaživanja preduzetnica i dodao da to pitanje „ne može biti prepušteno tržištu“.

Izvor: Danas.