Projekcija rasta BDP od šest odsto u sledećoj godini je realna i biće slična dinamici BDP koji smo ove godine, rekla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Tabaković je na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Skupštine Srbije rekla da rizika za tu projekciju ima, ali da su projekcije za ovu i sledeću godinu simetrične.
Svaka projekcija, pa i ova, zasnovana je na određenim pretpostavkama, ukazala je guverner NBS.
“Projekcija o rastu BDP za 2021. podseća na onu koju smo imali prethodnih meseci. Taj rast izgledaće možda neobično po kvartalima, ali je lik u ogledalu dinamici BDP koju smo imali ove godine”, rekla je guverner.
Naglasila je da su projekcije da će nakon međugodišnjeg rasta oko nule u prvom kvartalu, u drugom kvartalu međugodišnji rast biti dvocifren i iznositi verovatno oko 12 pocenata, da bi se u trećem i četvrtom kvartalu međugodišnji rast stabilizovao na oko šest procenata u proseku.
Tabaković je dodala da, ako bi rast zone evra bio brži, možemo da se nadamo i boljem rezultatu, a ako bi on podbacio moguće je i da naš rast bude niži.
Tabakovć kaže da će Srbija biti jedna od retkih zemalja koja će naredne godine imati više nego pun ekonomski oporavak, a da će tome doprineti domaća tražnja, zatim investicije bi kao i prethodne dve godine mogle da zabeleže dovocifrenu stopu rasta, a rast lične potrošne projektovana je na 4, 5 procenata.
To sve uključuje i planirani rast zarada u javnom sektoru, rast penzija i minimalne cene rada što se smatra održivim, dodala je.
Tabaković je navela i da će NBS učiniti sve, kao i do sada, da očuva stabilnost deviznog kursa, finansijsku stabilnost i stabilnost cena.
Ukazala je da će NBS nastaviti da daje podršku ekonomskoj politici vlade i dodala da usled situacije sa pandemijom Covida 19 nije bilo lako “zadržati hladnu glavu” i osmisliti pravovremene, dobre i sprovodive mere.
Podsetila je da je paket ekonomskih mera po obimu i veličini ekonomije jedan od najvećih u Evropi, ali da je najvažnije da su mere donete pravovremeno.
Da one nisu donete na vreme Srbija bi se suočila sa velikim ekonomskim padom i opravak bi trajao duže, a pitanje da li bi se za dve ili tri godine vratili na situaciju pre krize, ukazala je Tabaković.
Tabaković je dodala da će i bez priliva od Komercijalne banke ostvarena projekcija neto priliva stranih direktnih investicija do kraja godine iznositi 2, 3 milijarde evra, sa najviše ulaganja u izvozno orjentisane sektore.
Dodala je da su projekcije takve da se sledeće i narednih godina može očekivati inflacija od oko dva procenta.
Navela je i da se može ocekivati da lična potrošnja raste sporije.
Povećanja zarada u javnom sektoru od pet odsto u narednoj godini kaže znatno je manje od projektovanog nominalnog rasta BDP za narednu godinu.
Ukazala je da je važno povećanje plata zdravstvenim radnicima koji podnose najveći teret pandemije.
Dodala je da rast zarada sve vreme, od 2015. godine na ovamo vuče privatni sektor i da je prosečna zarada u privatnom sekoru povćana za 42, 9 odsto, a u javnom 28, 4 procenata i da se zahvaljujući tome smanjio jaz zarada u privatnom i javnom sektoru.
Zona evra sledeće godine će zabeležiti rast BDP oko pet odsto, sto deluje realno, a domaći faktori poput očuvane makroekonomske i fiskalne stabilnosti pozitivno će delovati na percepciju Srbije u očima investitora, rekla je Tabaković.
Guverner NBS je navela da su pretpostavke da će vlada nastaviti da insistira na infrastukturnim projektima.
Ukazala je i da su sve međunarodne finansije institucije revidirale svoje projekcije za narednu godinu a značajno više za Srbiju.
