U Beogradu se smanjuje zakup poslovnog i stambenog prostora, kao i cene zakupa, osim u luksuznim tržnim centrima i zgradama, ali cene stanova ne padaju.
Tako stanje na tržištu nekretnina ocenjuje Kaća Lazarević, vlasnica agencije za nekretnine.
Ona je za Betu rekla da velike multinacionalne kompanije i banke još mogu da dopuste sebi luksuz da skupo plaćaju poslovni prostor, dok ulični lokali zvrje prazni ili se iz njih iseljavaju zakupci u potrazi za jeftinijim.
“Cene poslovnog prostora u luksuznim tržnim centrima ne padaju, dok za manje prostore padaju, ali ima investitora koji i sada hoće da ulože novac u kupovinu lokala i izdaju ih za usluge brze hrane”, rekla je Kaća Lazarević.
Dodala je da je velika tražnja za poslovnim prostorom za kockarnice i da, ako je dobra lokacija, potencijalni zakupci “ne pitaju za cenu”.
“Uskoro će Beograd biti prepun apoteka, laboratorija i kockarnica”, kazala je sagovornica Bete.
Cene stanova u novogradnji, prema njenim rečima, ne padaju, čak se lakše prodaju skuplji i luksuzni stanovi.
Na početku epidemije, kada se radilo skraćeno, došlo je, kako je rekla “do začepljenja u katastru pa je promet na tržištu nekretnina stao, a od juna je kao kad ispadne čep”.
“Nedavno smo na Vračaru lakše prodali stanove čiji je kvadrat 3.600 evra nego one od 3.000 evra. Kvadrat na Ledinama je 1.300 evra, a mnogo se gradi na Lekinom brdu i kvadrat je od 1.850 evra do 2.250”, rekla je ona.
Naglasila je da su naročito traženi stanovi sa garažama i da je teško prodati stan na Vračaru u starogradnji ako nema garažno mesto. Garaže se, prema njenim rečima, prodaju zavisno od lokacije po 15.000 do 30.000 evra, a nedavno je jedna garaža prodata za 50.000 evra.
“Mislim da država gubi dosta novca od nepruženih usluga, jer katastar sporo i nestručno radi i zatrpan je sa 700.000 predmeta, pa to usporava promet stanova”, zaključila je Kaća Lazarević.
