Razvoj srpske ekonomije stoji na šest stubova – Bankar.rs
ANALIZEMAKROEKONOMIJASLIDERSVE VESTI

Razvoj srpske ekonomije stoji na šest stubova

Savet stranih investitora (FIC) u novom izdanju „Bele knjige 2020” ističe da se razvoj srpske ekonomije bazira na šest stubova, a to su transport, energetika, telekomunikacije, digitalizacija i elektronsko poslovanje, nekretnine i izgradnja, radna snaga i ljudski kapital.
Srbija je, kako je navedeno, zadržala u 2020. godini strateški položaj u regionu u svim vidovima transporta – drumskom, železničkom, vazdušnom i vodnom saobraćaju.

Prethodne godine, ocenjuje FIC, kao i ove, nastavljeno je unapređenje svih vidova transporta, ne samo u tehničkom smislu već i u smislu zaključenja ugovora i pregovora s izvršnim vlastima okolnih zemalja, kao i stranim investitorima.

Tri glavne karakteristike stanja transporta u Srbiji su održavanje postojeće infrastrukture, njena modernizacija i usaglašavanje s evropskim standardima.

Međutim, dodaju, izbijanje pandemije nepovoljno je uticalo na razvoj transporta, a posebno je, ističu, produženo vreme zadržavanja na graničnim prelazima.

Neke od preporuka Saveta vezanih za transport su da bi trebalo uvesti dodatne podsticajne mere za izgradnju infrastrukture za upotrebu električnih vozila, obezbediti odgovarajući regulatorni okvir koji će omogućiti razvoj tog sektora, prilagoditi Zakon o energetici tako da prepoznaje i podstiče korišćenje električne energije u sektoru transporta…

Kada je reč o drugom stubu razvoja, energetici, Savet navodi da je Srbija u potpunosti usvojila regulatorni okvir u skladu s Trećim energetskim paketom EU i „de jure” liberalizovala tržište električne energije. Kod obnovljivih izvora energije, ističe Savet, novi paket uredbi za podsticanje proizvodnje i prodaje obnovljive energije još nije usvojen.

Neke od preporuka Saveta za unapređenje tog sektora su: regulacija cena električne energije treba da bude napuštena, što bi omogućilo nova ulaganja u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnje uglja i električne energije, unutardnevno tržište treba da bude uvedeno, razmotriti uvođenje instrumenata naknada za korišćenje uglja… Preporuke su i da sistem podsticaja treba da bude skrojen da ubrza investicije u sektor obnovljivih izvora energije i da prati zajedničke smernice EBRD-a i Energetske zajednice.

Kada je reč o trećem stubu, telekomunikacijama, Savet kaže da je sinergija Vlade Srbije i operatera elektronskih komunikacija obeležila aktivnosti u 2020, a bila je uzrokovana pandemijom koronavirusa. Rezultati tih aktivnosti, kažu, imali su pozitivan uticaj na kompletno društvo i privredu Srbije.

Radna snaga i ljudski kapital
Poslednji stub razvoja je radna snaga i ljudski kapital, a Savet ističe da u prethodnoj godini nije bilo poboljšanja, iako su bila očekivana, kako kroz izmene Zakona o radu, tako i u odlučivanju sudova.

Na sve to, kažu, nadovezala se pandemija koronavirusa, koja je iz osnova promenila tržište rada.

Država je zato morala da interveniše uredbama i preporukama, kako je navedeno, ne samo radi primene stimulativnih mera radi održavanja zaposlenosti nego i radi preciziranja prava i obaveza zaposlenih i poslodavaca u novonastalim okolnostima.

Četvrti stub razvoja ekonomije je digitalizacija i elektronsko poslovanje, te Savet navodi da on obuhvata elektronsku trgovinu, elektronsku identifikaciju i dokumentaciju, kao i poslovanje upravnih organa, uključujući povezivanje javnih baza podataka.

Ističu da je u vreme pandemije veliki broj preduzeća u našoj zemlji organizovao rad od kuće, da je veći broj građana počeo da koristi usluge portala e-Uprava, razvijeni su brojni novi servisi, a administrativni papirni poslovi, koji su nekada iziskivali čekanja u redu, nikada nisu bili brži i dostupniji.

Peti stub razvoja su nekretnine i izgradnja, a Savet navodi da, kao i u prošlogodišnjem izdanju „Bele knjige” u fokusu ostaje primena Zakona o planiranju i izgradnji, primena objedinjene procedure za pribavljanje građevinskih dokumenata, legalizacija postojećih objekata u skladu s novim propisima, konverzija prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine i primena propisa o Katastru i katastarskom postupku.

Izvor: Dnevnik.rs

Tags
Back to top button