Strah sa početka pandemije virusa korona, da će bez posla najčešće ostajati radnici sa “labavijim” ugovorima o radu, pokazao se opravdanim. Najnoviji evropski statistički izveštaji potvrdili su da su najveće žrtve korona krize upravo sezonci, radnici na povremenim poslovima i zaposleni na određeno vreme.
Prema podacima Evrostata, na kraju drugog tromesečja ove godine u EU je bilo oko 19,2 miliona zaposlenih na određeno vreme, dok ih je krajem prošle godine bilo 22,2 miliona. To znači da se u prvoj polovini ove godine broj zaposlenih na određeno vreme u EU smanjio za oko tri miliona ili za više od 13 odsto. To je ujedno i grupa koja je široko zastupljena u firmama u Srbiji, mada ne treba zaboraviti da u Srbiji nikada nije bila manja nezaposlenost, piše Blic.
Podaci pokazuju i da je pao udeo zaposlenih na određeno vreme u ukupnom broju zaposlenih, i to sa 11,6 odsto, koliko je iznosio krajem prošle godine – dakle, pre izbijanja koronakrize – na 10,2 procenta sredinom ove godine, nakon prolećnog zaključavanja privreda. Istovremeno, stopa nezaposlenosti u EU porasla je sa 6,5 odsto, koliko je iznosila krajem 2019. godine, na 7,1 odsto krajem juna ove godine.
Kako analitičari objašnjavaju, ovakvi podaci ne bi trebalo da čude. Naime, poslodavcima je teško da se izbore sa okolnostima u kojima su se našli usled uticaja krize. Činjenica je, kako objašnjavaju, da kada stane tražnja, što se desilo već tokom zaključavanja privreda u prvom talasu zaraze, staje i proizvodnja, a tada staje i potreba za ljudima.
U tim trenucima, kako kažu, lakše je raskinuti labavije ugovore, najčešće honorarne ili ugovore na određeno, kao i sa onim radnicima sa relativno kratkim radnim stažom.
Jasno je, prema rečima Dragoljuba Rajića, konsultanta iz Mreže za poslovnu podršku, da se u takvoj situaciji vlasnici preduzeća trude da na različite načine zadrže radnike koji im najviše znače, odnosno one koji su kvalifikovani za rad, ali da će svakako gledati i prioritete.
“Firme, a naročito one u proizvodnom sektoru, kada se suoče sa smanjenim prihodima i potrebom da ‘režu’ troškove, uglavnom se trude da sačuvaju iskusne, kvalitetne i obučene radnike, jer će im kasnije takvi najviše i trebati, a uvek ih je teško naći na tržištu rada”, naveo je Rajić.
Kako je istakao, zadržavanje posla u narednom periodu biće neizvesno i onima koji su zaposleni za stalno, jer će firme morati da zatvaraju sektore u kojima nemaju narudžbine.
Rajić je dodao da su već tokom oktobra, a da će i tokom novembra mnogi hoteli biti primorani da se zatvore, te će zbog toga ostaviti samo zaposlene one koji će bazično održavati prostorije.
“Postoji slučajeva da od 200 ljudi koji rade u hotelima, ostane svega njih 15 da radi. Nema tu druge, troškovi su veliki, a nemaju dovoljno prihoda da budu na ‘zelenoj grani’, odnosno teško im je i da budu održivi”, kaže on.
U Evrostatovom izveštaju najveći rizik od privremenog otpuštanja u Evropi utvrđen je u ugostiteljskom sektoru i sektoru prehrane.
Unija poslodavaca Srbije upozorila je pre neki dan da će krajem ove i početkom sledeće godine nastupiti težak period za firme koje su koristile državnu pomoć jer tada ističe rok u kojem nisu smele da otpuštaju zaposlene.
“Ove godine su firme opstajale, a zaposleni bili pošteđeni gubitka posla zahvaljujući podršci države. Gde će se ostajati bez posla, u velikoj meri zavisiće od delatnosti. Najteže će biti u turizmu i ugostiteljstvu”, rekao je počasni predsednik Unije Nebojša Atanacković.
Unija poslodavaca Srbije je zajedno s Privrednom komorom Srbije predložila Vladi Srbije pet mera za pomoć privredi u uslovima nastavljene krize zbog pandemije.
Unija i Komora predlažu da se PDV u sektoru hotelijerstva i ugostiteljstva za hranu i piće smanji na 10 odsto, da se odloži plaćanje poreza i doprinosa na zarade ili da se one u sektoru malih i srednjih preduzeća delimično otpišu.
