Lagard obećala odlučne mere centralne banke EU i u drugom talasu pandemije
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je danas da će ta institucija “odlučno” delovati i u drugom talasu pandemije kovid-19, ocenjujući da je evropski odogovor na posledice pandemije do sada bio veoma efikasan.
Lagard je u Odboru za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta rekla da je odgovor Evropske unije na posledice kovid 19 bio “ne samo impresivan, nego i izuzetno efikasan”, preneo je briselski portal EURACTIV.
“Odgovorili smo pravovremeno i snažno na prvi talas koji je pogodio privrede zone evra”, rekla je predsednica ECB, koja bi u decembru trebalo da obelodani novi paket monetarnih stimulansa za očuvanje privrede.
Program kupovine obveznica vredan 1,35 triliona evra odigrao je jednu od ključnih uloga u strategiji ECB, posebno u očuvanju stabilnosti finansijskih tržišta, uprkos naglom porastu javnog duga u zemljama evrozone.
U svetlu novog teškog udarca drugog talasa pandemije na ekonomije evrozone i ponovnog uvođenja mera ograničenja, Lagard je obećala da će ECB u ovoj fazi imati “isti pristup i delovati sa istom odlučnošću”.
ECB je ranije najavila da će pojačati monetarni stimulans privredama u decembru, na sledećem sastanku Upravnog saveta koji čine članovi Izvršnog odbora i guverneri centralnih banaka evrozone.
Na sastanku ECB krajem oktobra, Lagard je kazala da je gotovo izvesno da će ta monetarna institucija nadležna za 19 članica Evrozone povećati podsticaje na sastanku 10. decembra.
Lagard je poslanicima EP rekla da će Hitan program kupovine zbog pandemije (PEPP) – otkup “korona-obveznica” i Ciljane operacije dugoročnijeg refinansiranja (TLTROs), odnosno posebno jeftino finansiranje koje ECB nudi kako bi podstakla kreditiranje realne privrede, i u ovoj fazi biti glavni instrumenti ECB, jer su već bili efikasan odgovor na pandemiju.
Lagard je, međutim, upozorila da monetarna politika kao motor ne može sama da ponovi isti uspeh, i istakla primarnu ulogu fiskalne politike u jačanju potražnje, obnovi poverenja i podsticanju rasta evropskih ekonomija.
Zbog toga, kako je naglasila, fond za oporavak EU od pandemije vredan 750 milijardi evra, poznat i kao “EU sledeće generacije”, mora “postati operativan bez odlaganja”.
Usvajanje tog paketa finansijskih stimulacija, kao i višegodišnjeg budžeta EU za period 2021. do 2027. godine, sprečile su vetom Mađarska i Poljska zbog odredbi koje raspodelu novca zemljama članicama uslovljavaju poštovanjem vladavine prava.
Sredstva iz fonda za oporavak hitno su potrebna zemljama teško pogođenim pandemijom poput Španije i Italije, gde visok javni dug onemogućava vlade da donesu mere za podsticanje privrednog rasta.
Lagard je posebno istakla pozitivnu ulogu koju u ovoj fazi krize mogu da imaju javne investicije, pošto one kratkoročno imaju “najsnažnije efekte na potražnju”, a koriste i susednim zemljama članicama EU.
Javne investicije, prema njenim rečima, u nesigurnim vremenima jačaju i poverenje i pomažu da se mobilišu i investicije iz privatnog sektora.
Vlade zemalja evrozone ove godine su primenile fiskalne stimulanse vredne više od 4% BDP-a evrozone, odnosno oko 480 milijardi evra, ne računajući vanredne mere uvojene kako bi se podržala likvidnost privatnog sektora.
