U jule ove godine Hrvatska je ušla u Evropski valutni mehanizam (ERM II) i bankovnu uniju, što je jedan od poslednjih koraka do preuzimanja evra.
Pozitivan odgovor Frankfurta i Brisela čekao se oko godinu dana, a došao je u prilično teškom razdoblju pandemije i to kao važan signal da se Hrvatska neće morati sama boriti s posledicama krize.
Tri meseca ranije toj je odluci prethodio i dogovor Evropske i Hrvatske centralne banke prema kojem je Hrvatska dobila na raspolaganje dve milijarde evra za čuvanje nacionalnog kursa valute. Važenje valutnog swap-a produbljeno je do sredine iduće godine, čime je hrvatska kuna faktički prihvaćena kao deo evropskog monetarnog sistema, piše hrvatski Poslovni dnevnik.
Hrvatska narodna banka (HNB) do sada nije koristila tu polugu, odnosno nije morala da menja kune za evre s Evropskom centralnom bankom da bi branila kurs, no zlu ne trebalo, ta je rezerva bila psihološki važna kad su, zbog karantina i širenja pandemije, kola krenula nizbrdo. Devizne rezerve HNB bile su više nego dovoljne da se ublaže početni pritisci na valutu i omogući nesmetano finansiranje državnog proračuna, a nakon njihova smanjenja od približno 2,5 milijarde evra, visina rezervi vratila se na razine koje su imali pre korone. Kad bi se tom brzinom oporavljala ekonomija bilo bi manje straha i neizvesnosti oko drugog talasa, piše ovaj portal.
Hrvatske se vlasti nadaju da će već 2023. godine evro postati nacionalna valuta, te je u skladu s tom namerom pripremljen i predlog proračuna za iduću godinu koji predviđa smanjenje proračunskog deficita ispod 3 odsto i postupno spuštanje javnog duga, koji se ovo godine značajno povećao. Narednih dana javnosti bi trebalo biti predstavljen i poslednji strateški dokument u vezi sa evrom – Nacionalni plan zamene hrvatske kune evrom, koji će doneti brojne tehničke detalje.
“Konsultacije s deonicima u tom procesu su već obavljene, a nakon njegove izrade, koja je pri kraju, sledi usvajanje toga Plana i na Vladi”, poručio je Zvonimir Savić, premijerov savetnik.
Guverner Boris Vujčić smatra da je na putu do evra “ključan dinamičan oporavak privrede i držanje fiskalnih pokazatelja unutar referentnih okvira od iduće godine”. Nacionalni plan zamene trebalo bi reći kako će se organizovati nabavka i distribucija gotovog novca, uključujući odabir dizajna nacionalne strane kovanica i kovanje potrebnih količina kovanica, gde i u kojem roku će građani moći zameniti kunsku gotovinu za evre, kako će se konvertirati kunski depoziti i krediti, ali i drugi finansijski instrumenti, na koji će se način prilagoditi kamatne stope, kako će se preračunavati cene, kako će Vlada zaštititi potrošače od nekorektnog preračunavanja cena, te na koji način će se pravni okvir Republike Hrvatske prilagoditi za potrebe uvođenja evra.
Budući da građani strahuju da će se uvođenjem evra životni standard sniziti, poseban će se naglasak staviti na mere za suzbijanje rasta cena. Anketa o uvođenju evra pokazala je da građane uglavnom brinu moguća poskupljenja.
“Mi sad moramo poraditi na tome da više govorimo o primerima drugih zemalja, kod kojih se desilo upravo suprotno – standard građana je nakon uvođenja evra porastao”, poručio je Vujčić. Srednji kurs određen je na razini 1 evro = 7,53450 kuna, a uvreženo je mišljenje da će se i u narednom razdoblju kurs održati oko utvrđenog pariteta.
Hrvatska i Bugarska su ujedno i prve kandidatkinje za evro koje su ušle u bankovnu uniju i pre formalnog preuzimanja evra, a Evropska centralna banka (ECB) je nedavno objavila rezultat prvog stres testa pet hrvatskih banaka koji je pokazao da sve one udovoljavaju kriterijima evro–zone odnosno evropske bankovne unije. Svaka nova članica koja pristupi EU zakonski se obavezala da će uvesti evro, no ne postoji rok u kojem to mora učiniti niti je preuzimanje zajedničke valute jednostrana odluka.
Od novih članica EU evro još nemaju Češka, Poljska, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska.
