Razlika između najviše i najniže plate u Srbiji 80.777 dinara

Zaposleni u Srbiji u avgustu su imali manja primanja nego u julu, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Naime, prosečne zarade u avgustu bile su 58.513 dinara, pa je u koverti, u proseku, bilo 1.516 dinara manje nego mesec ranije. I medijalna zarada, koju zapravo zarađuje oko polovine ukupno zaposlenih u Srbiji, manja je 756 dinara ia u avgustu je bila teška 45.000 dinara.

Budući da se prosečna plata dobija na osnovu svih zarada isplaćenih u toku jednog meseca, a izračunava na osnovu odnosa obračunatih zarada i broja zaposlenih, jasno se da je mnogo onih koji mesečno zarađuju manje od prosečne plate, a da je avgustovskih 58.513 dinara za neke zaposlene samo deo mesečne zarade. Naravno, mnogo je onih kojima do iznosa medijalne plate nedostaje i više od 10.000 dinara.

Kada se posmatra prosečna neto zarada u 19 delatnosti za koje RZS objavljuje podatke, u avgustu je u osam bila viša od republičkog proseka, a u 11 niža. Već nekoliko meseci ta statistika je menje-više ista, a slični su i iznosi koji dele najvišu i najnižu prosečnu zaradu po delatnostima. U avgustu je ta razlika bila 80.777 dinara i nešto je manja od jedne i po prosečne zarade. Ne menja se već dugo ni statistika vezana za broj delatnosti u kojima su zarade niže od medijalne i dalje ih je dve.

Samo u jednoj delatnosti prosečna zarada u avgustu preskočila je iznos od 100.000 dinara, a najviše su u delatnosti informisanja i komunikacije – 117.019 dinara. Nakon njih slede oni koji rade u finansijskim delatnostima i delatnosti osiguranja – 95.902 dinara, a potom delatnosti snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, koji su u uvgustu, u proseku, zaradili 94.338 dinara. U sve tri delatnosti zarade su manje nego u julu, i to od oko 1.400 dinara pa do više od 5.000.

Isto kao što su se stanjile koverte u delatnostima u kojima su zarade najviše, primanja su manja i u delatnostima s najnižim prosekom. Tako je najniža avgustovska prosečna neto zarada bila 36.242 dinara i isplaćena je u delatnosti usluge smeštaja i ishrane, koja je i dalje jedina u kojoj su zarade manje od 40.000 dinara, a manja je gotovo 1.000 dinara nego mesec ranije, a isto toliko novca manje bilo je u avgustovskoj koverti zaposlenih u ostalim uslužnim delatnostima – 42.926. Manje od 50.000 dinara u avgustu su, u proseku, zaradili i zaposleni u delatnosti umetnost, zabava i rekreacija – 48.395 dinara, te trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila – 48.195, dok su s manje od 1.000 dinara taj iznos preskočile prosečne zarade u u delatnostima građevinarstvo – 50.769 i poljoprivreda, šu­marstvo i ribarstvo – 50.990.

Prosečne avgustovske zarade u javnom sektoru su, u proseku, bile 66.492 dinara i više su 7.979 dinara od republičkog proseka. Najviše plate, u proseku, tog meseca su zaradili zaposleni u javnim državnim preduzećima – 78.066 dinara, a najmanje administracija na nivou lokalne samouprave – 55.626.

Prosečna zarada viša od 100.000 dinara u avgustu je isplaćena u sedam oblasti. Najviše su, u proseku, zaradili zaposleni u računskom programiranju i konsultantskim delatnostima – 155.459 dinara, a slede zarade u vazdušnom saobaćaju – 152.105. U oblasti naučno istraživanje i razvoj avgustovska zarada bila je 120.103 dinara, u proizvodnji duvanskih proizvoda 117.821, a u oblasti finansijskih usluga, osim osiguranja i penzionih fondova 106.614. Zaposleni u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa zaradili su 101.506, dok je u uslužnim delatnostima u rudarstvu i geološkim istra­živanjima avgustovska zarada bila 101.353.

Plate manje od 40.000 dinara u avgustu su isplaćene zaposlenima u nekoliko oblasti, a najmanje novca zaradili su za­posleni u oblasti turističke agencije, tur-operateri i rezervacije – 34.328 dinara. Nakon toga su zarade u oblasti ostale lične uslužne delatnosti – 34.377 dinara, a oni koji rade u oblasti pripreme i poslu­ži­vanja hrane zaradili su 34.399. U oblasti prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja, u avgustu su za­radili 35.526 dinara, oblasti popravka računara i predmeta za ličnu upotrebu 36.194, proizvodnji odevnih predmeta 38.106, a proizvodnji kože i predmeta od kože 39.241.

Izvor: Dnevnik / D. Mlađenović