Kina je pandemiju stavila pod kontrolu. Ali, da li se to odnosi i na kolateralnu štetu na međunarodnoj sceni s početka pandemije?
Jer, zbog netransparentnog ponašanja, Peking je tada bio suočen sa masovnim kritikama iz inostranstva. Kineske diplomate su potom zdušno branile kurs Komunističke partije na Tviteru ili Fejbuku, koji su inače u Kini zabranjeni.
„U Švedskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji i Francuskoj registrovane su agresivne izjave, o tamošnjim neefikasnim zdravstvenim sistemima ili ciničnom ponašanju njihovih političara s obzirom na veliki broj smrtnih slučajeva“, piše Hajke Holbig sa hamburškog GIGA instituta za azijske studije u svom eseju „Od žarišta krize do heroja krize: Kina i pandemija korone“.
Ta faza političke komunikacije Kine prestala je krajem maja. Kinesko rukovodstvo se prebacivalo između odbrane i napada, ali je takođe nagovestilo spremnost za saradnju – kao na primer na virtuelnom samitu G20 krajem marta.
Šef države i partije Si Đinping je govoreći o pandemiji korone tom prilikom rekao da se radi o „sudbinskoj zajednici čovečanstva“. Te velike reči se primenjuju u praksi na primer u saradnji u razvoju vakcina.
Međutim, u drugim oblastima odnos Kine i Zapada ostaje napet, a pandemija je to još više pogoršala. Kada se radi o odnosima sa SAD napetost je više manje stalna, moglo bi se reći da je to definicja kinesko-američkih odnosa. Međutim, to nije tako jasno kada se radi o EU.
Ipak, virtuelni samit Kina-EU, razgovori na visokom nivou koji se od juna vode između EU i Kine i dolazak ministra spoljnih poslova Vang Đija u Evropu krajem avgusta, početkom septembra – izneli su na videlo jasne razlike.
Berlin i EU posebno su kritikovali novi zakon o nacionalnoj bezbednosti Hong Konga, koji je Pekingu dao široka ovlašćenja za suzbijanje disidenata. Kina je to odbacila kao mešanje u unutrašnje stvari.
Te sporne elemente je Peking ulepšavao za domaću publiku. „Kineska strana ne samo da nije pominjala kritiku nego je potisnula naglasak koji je bio stavljen na fundamentalne razlike u vrednostima i sistemima. Umesto toga, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da EU nastavlja da smatra Kinu partnerom, a ne protivnikom i da nema fundamentalnih sukoba interesa. Kineski čitaoci su takođe saznali da EU želi da se drži multilateralizma i da je zainteresovana za multilateralnu saradnju sa Kinom posebno u oblastima zdravlja, klimatskih promena, održivog razvoja i saradnje sa Afrikom“, piše Hajke Holbig.
Holbig iz ovih „namernih reinterpretacija“ zaključuje da Peking vidi EU i druge sile – osim SAD, kao „privremeno na pogrešnom putu. Ali u njima (još uvek) ne vidi istinske protivnike, već aktere prema kojima se postupa strogo, ali blagonaklono i koje želi da privoli“.
Jedan od načina da to postigne mogao bi biti cilj koji je krajem septembra najavio Si Đinping u video poruci na Generalnoj skupštini UN: neutralnost Kine od ugljen-dioksida do 2060. Time je glavni emiter ugljen-dioksida u svetu sa udelom 27 procenata, skoro preko noći postao globalni pionir u zaštiti klime.
Još uvek nije poznato kako Kina namerava da postigne taj cilj. Ali žele da joj veruju na reč, jer, ogrmna je nada da će Kina da se priključi međunarodnoj politici za zašitu klime. „Nedostatak konkretnog plana čini Sijevo obećanje još značajnijim. Njegov ambiciozni poduhvat zahteva novi pristup ekonomskom razvoju koji se uskoro mora pokazati“, piše britanski magazin „Economist“.
Taj novi pristup bi mogao da se vidi u novom petogodišnjim planu, o kojem se raspravlja na 5. plenumu kongresa stranke u Pekingu, i koji će biti predstavljen početkom sledeće godine.
Kratkoročno, međutim, fokus je na suzbijanju ekonomskih posledica pandemije – a tu se takođe s nadom gleda u Kinu. Jer, ta zemlja je jedina uspela da se izvuče iz privremene krize – sa 4,9 odsto, rast u trećem kvartalu gotovo se vratio na nivo pre korone, u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
„Kina je jedina velika ekonomija na svetu koja izlazi iz korona-krize donekle neoštećena“, citira frankfurtski list Jerga Cojnera, glavnog ekonomiste u Union Investmentu. Međunarodni monetarni fond (MMF) pretpostavlja da će Kina imati glavni udeo u predviđenom globalnom ekonomskom rastu od 0,6 za 2021. godinu.
Međutim, Kina takođe zavisi od trgovine sa drugim zemljama i stranih investicija i u ovim oblastima želi da se diverzifikuje – proširi svoje odnose sa azijskim i evropskim partnerima i postane nezavisnija od SAD.
Imajući to vidu, možda još uvek postoje mogućnosti da EU sa Pekingom zaključi sporazum o zaštiti investicija. Cilj je da osiguraju pošteni uslovi za konkurenciju između kineskih i evropskih kompanija.
Miko Huotari, šef berlinskog kineskog istraživačkog instituta Merics, smatra da je to što taj sporazum najverovatnije neće biti postignut ove godine, značajnije je od kineskog ponašanja u pandemiji. Ovo poslednje samo je ojačalo generalno pesimističko gledanje na Kinu, ali nije bilo pokretač ove percepcije.
Huotari ne želi potpuno da isključi mogućnost da se ovaj sporazum zaključi još dok je Angela Merkel kancelarka: „To bi pokazalo da je sa Kinom moguće doći do rešenja putem pregovora, što trenutno niko ne bi rekao“.
U tom slučaju, verovatno će se u drugom planu naći sve ono s početka pandemije – svaljivanje krivice i rasprave o tome koliko su isporuke maski stvarno bile velikodušne. Zapravo je sve to već potisnuto – očiglednim uspesima Kine.
