Država je u prošloj godini po osnovu akciza na gorivo prihodovala u budžet više od 160 milijardi dinara. Najveći deo ovog novca zarađen je od akciza na evrodizel, više od 120 milijardi dinara, pokazuju podaci Udruženja naftnih kompanija Srbije.
U odnosu na 2012. to je skoro duplo više. Pre osam godina prihod od akciza bio je veći od 80 milijardi dinara. Od tada pa narednih sedam godina zarada od akciza je mahom rasla, što i ne čudi ako se zna da su se ovi državni nameti gotovo svake godine povećavali po automatizmu usklađujući se s rastom cena na malo. Istovremeno je do marta ove godine rasla i potrošnja goriva. Onda je došlo do pada zbog pandemije virusa korona.
Državi je išlo naruku i to što je potrošnja evrodizela u Srbiji neuporedivo veća od benzina pa se i po tom osnovu povećavao priliv para jer je ovaj derivat skuplji od benzina.
U prilog tome ide i podatak UNKS-a da je lane akciza naplaćena na 1,9 miliona tona evrodizela i na oko 450.000 tona benzina. Najmanji prihod država od akciza ima na tečni naftni gas TNG jer je prodato manje od 200.000 tona.
Iako bi, zbog činjenice da je TNG ekološko gorivo, u cilju zaštite životne sredine trebalo forsirati njegovu potrošnju, država je neopravdano opteretila taksama ovo pogonsko gorivo i time smanjila potrošnju.
Pre sedam godina bilo je prodato blizu 400.000 tona TNG-a, danas ove količine su skoro prepolovljene. To i ne čudi ako se zna da je akciza na TNG tada bila 15,24 dinara po kilogramu, a danas 44,59 i da analiza potvrđuje da naša zemlja ima najveće takse na ovo gorivo u regionu – 316 evra na 1.000 litara. Najnižu taksu imaju Hrvati – 121 evro.
Uporedna analiza pokazuje da Srbija drži ubedljivo prvo mesto i po visini taksi na evrodizel – 726 evra na 1.000 litara, dok su u Severnoj Makedoniji one najniže i iznose 421 evro na 1.000 litara.
Kada je reč o benzinu Srbija je jedino tu ustupila prvo i drugo mesto Hrvatskoj i Crnoj Gori pa dažbine na benzin kod nas iznose 704 evra na 1.000 litara. Najniže dažbine imaju Rumuni 509 evra.
Inače, takse u Srbiji čine akcize, naknade za obavezne rezerve, naknada za energetsku efikasnost za markiranje i monitoring goriva i PDV. S cenom benzina od 135,7 dinara koliko košta na pumpi država po svakom litru u ovom času zaradi 82,47 dinara. Od evrodizela koji se toči za 141,88 dinara po litru državi pripada 85,12 a od auto-gasa koji se prodaje za 69,97 dinara – 37,27 dinara.
Istovremeno kompaniji od ove maloprodajne cene benzina pripada 53,24 dinara, od evrodizela 56,76 a TNG 32,70 dinara. Interesantno je da ako se pogledaju zemlje OECD-a u većini njih u strukturi cene derivata dominiraju državne takse. Najviše su u Velikoj Britaniji – 61 odsto od ukupne cene, u Italiji 60 procenata. Najniža državna zahvatanja su u SAD 21 odsto. U Srbiji su na nivou Italije oko 60,8 odsto.
Kad se sve ovo ima u vidu ne čudi što je litar dizela posle Albanije najskuplji u Srbiji, dok benzin više košta u Grčkoj, Albaniji i Hrvatskoj. Auto-gas se skuplje toči u Grčkoj i Mađarskoj.
Negativni efekti pandemije doprineli su znatnom padu potrošnje goriva ne samo kod nas nego u regionu. To se najviše primetilo u BiH gde je zabeležen pad od 12,5 odsto, Bugarskoj i Rumuniji više od 10 i Srbiji oko 9,7 procenata.
