Manjak u državnoj kasi već dostigao 2,9 milijardi evra

U prvih osam meseci ove godine konsolidovani deficit republičkog budžeta je 344,6 milijardi dinara ili 2,9 milijardi evra, nakon avgustovskog deficita od 20,9 milijardi dinara. Država se tako polako približava planiranom, ali rekordnom deficitu od tri milijarde evra ili sedam odsto BDP-a.

Prema procenama MMF-a to će biti deficit iznad proseka u Centralnoj i Istočnoj Evropi, sa Crnom Gorom, Rumunijom, Litvanijom i Estonijom ispred. Prema analizama deficit je veći od proseka regiona otprilike taman za onih 600 miliona evra koliko je potrošeno za podelu po 100 evra svakom punoletnom građaninu.

Ovako visok deficit je rezultat s jedne strane povećanja rashoda budžeta za 48 odsto u prvih sedam meseci i pada prihoda budžeta od pet odsto. Najveći pad prihoda zabeležen je kod poreza na dobit preduzeća od 27 odsto, neporeskih prihoda 14 odsto i najvažnijeg poreza sa aspekta izdašnosti, PDV-a za 2,7 odsto. S druge strane zanimljivo je da su povećani prihodi od akciza i carina. U avgustu je došlo do značajnih uplata poreza na dobit i to 18,9 milijardi dinara pošto je krajnji rok za uplatu bio kraj ovog meseca.

Sa troškovne strane, transferi zdravstvenom i penzijskom fondu su povećani za 120 odsto, subvencije za čak 184 odsto (to obuhvata mere pomoći privredi), a smanjeni su troškovi otplate kamata, otplate glavnice dugova po garancijama i zanimljivo, socijalna zaštita. Ono što je pozitivno kod ovogodišnjeg budžeta je to što se nije štedelo na izvršenju javnih investicija koje su u prvom polugodištu bile za 27,9 odsto veće nego prošle godine i dostigle 4,5 odsto BDP-a.

Ono što ostaje da se vidi je kako će izgledati budžet za narednu godinu. Ministar finansija Siniša Mali razgovarao je sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda koja će biti u Srbiji do 16. oktobra i prema jučerašnjem saopštenju deluje da će budžet naredne godine više biti okrenut podsticanju privrednog rasta nego štednji.

„Srbija namerava da nastavi sa kapitalnim investicijama, što će dodatno uticati na privredni rast. U tom smislu je važno usvajanje metodologije za kapitalne projekte, što je upravo jedan od uspeha aranžmana sa MMF-om. Kako je naveo, trenutno se grade četiri auto-puta, a upravo danas je potpisan ugovor za Fruškogorski koridor. Mali je rekao da se nada da će Srbija sledeće godine dostići što brži privredni rast, uprkos brojnim izazovima u svetu“, saopšteno je iz Ministarstva finansija uz poruku ministra da ima fiskalnog prostora i za rast plata u javnom sektoru.

Da bismo saznali šta znači razvojni budžet u smislu deficita moraćemo da sačekamo da vidimo predlog budžeta, ali Fiskalni savet smatra da bi deficit od dva odsto BDP-a naredne godine bio prava mera jer bi zaustavio rast javnog duga koji će ove godine dostići, a možda i preskočiti 60 odsto BDP-a.

Prema proceni Saveta ovakav deficit bi zaustavio, a verovatno i preokrenuo rast učešća javnog duga u BDP-u, a istovremeno ne bi potkopavao privredni oporavak. Ovaj nivo deficita bi prema analizama Fiskalnog saveta bio i ostvariv, jer je većina mera koje su povećale deficit u 2020. bilo privremeno i neće se ponavljati u 2021. godini.

Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta, ističe da ako ne bude opet krize sa pandemijom, preporuka Saveta je da se sledeće godine ostane na deficitu od dva odsto.

„Ako ne bude vanrednih okolnosti, to je deficit koji će zaustaviti rast javnog duga. Javni dug od 60 odsto BDP-a je za nas prevelik zato što su troškovi kamata za nas veći nego za druge evropske zemlje i mi se ne možemo porediti sa Zapadom po visini duga. Ne treba da ponovimo grešku iz svetske finansijske krize kada su ostale zemlje ušle u fiskalnu konsolidaciju odmah, a mi gubili vreme do 2015. pa onda morali da smanjujemo i plate i penzije i uz to imamo period niskog rasta“, napominje Brčerević.

Izvor: Danas