Preko velikih banaka je oprano verovatno dva biliona sumnjivih dolara, piše glavna urednica DW-a Manuela Kasper-Kleridž.
Ona se pita se zašto je izostao javni izliv besa i pritisak na banke u vezi sa tim.
“U kakvom to društvu mi živimo kada većina ljudi samo slegne ramenima na vest da su brojne banke transferisale dva biliona dolara nejasnog porekla”, navodi Kasper-Kleridž u autorskom tekstu, prenosi B92.
“Nejasno poreklo” zapravo znači da su verovatno kriminalci oprali prljav novac preko banaka. Među njima su, dodaje, mafijaši i kontroverzni oligarsi. Prošlo je nedelju dana otkako su objavljeni takozvani FinCEN dosijei, koje je otkrilo 400 novinara širom sveta.
“Tako smo sa zakašnjenjem dobili uvid u mreže kojima teku milijarde. Ali zašto izostaje javni izliv besa? Gde su zahtjevi za ostavkama šefova banaka? Umesto toga vidimo da je mnogima svejedno, u stilu: pa ionako se tu ništa ne može promeniti”, konstatuje ona.
Ukazuje na to da su u sumnjive poslove upletene mnoge velike banke, poput Dojče banke, HSBC-a ili JP Morgana, u kojima tekuće račune imaju i mnogi obični ljudi.
Smatra da su one ”okretale glavu, a sumnjive transakcije prijavljivale ili sa zakašnjenjem ili nikako”, i ocenjuje da ”te banke imaju problem sa shvatanjem morala”.
“I narko-karteli koriste usluge ovih banaka. Pola miliona ljudi u svetu svake godine umre od posledica konzumiranja droga, ali karteli koji proizvode i diluju kokain i heroin čvrsto mogu da računaju na to da će komplikovanim transakcijama u jednom trenutku njihov novac postati čist. Pranje novca funkcioniše jer sistem kontrole nije dobar”, piše u tekstu.
Te uplate i isplate, ističe se, na kraju koštaju ljudskih života, i zato se ovo tiše nas svih, i zato nešto mora da se promeni, navodi glavna urednica DW-a.
Naš bankarski sistem, dodaje, nije više u skladu s vremenom. Želja za profitom je u redu, ali samo ako se on stiče u skladu s pravilima.
U Sjedinjenim Državama već postoji pravilo da banke moraju najkasnije kroz mesec dana da prijave sumnjive transakcije – ali se tog pravila niko ne pridržava, tvrdi autorka i navodi da je novinarsko otkriće pokazalo da banke sumnje na pranje novca u proseku prijavljuju posle šest meseci.
“Očigledno je da sistem ne funkcioniše. Izgleda da se banke baš i ne žure da istražiteljima stave na raspolaganje podatke svojih klijenata kako bi olakšale istragu. To se mora promeniti. Javni pritisak na banke mora biti tako veliki da se osećaju prisiljenima da odmah prijavljive sumnjive transakcioje. Pranje novca ne sme da postane poslovni model koji se toleriše”, poručuje se u tekstu.
Slaba kontrola šteti ekonomiji i svima nama. Kriminalni tokovi novca moraju biti zaustavljeni jer, naposletku, radi se i o našem novcu. Dakle, imamo dovoljno razloga da budemo besni, zaključuje glavna urednica DW-a Manuela Kasper-Kleridž.
