Odnosi Evrope i Kine, ekonomski, ali i kulturni, dostigli su neverovatne visine od ulaska Pekinga u Svetsku trgovinsku odganizaciju 2001. S vremenom, međutim, Evropska unija je od Kine kao “partnera” došla u fazu Kine kao “ekonomskog takmaca” i “sistemskog rivala” koji ih je pokorio, piše Nova.rs.
Posle više od deset godina stalnog porasta, strane direktne investicije (FDI) Kine u Evropu su poslednje tri godine u padu. Velika Britanija je bila najvažnija destinacija za kineski novac, ali su zbog veličine svojih ekonomija zemlje popout Finske, Portugala, Luksemburga i Malte “iskočile”, piše portal Nova.rs.
Ukupne strane investicije Kine u evropskim zemljama, a u periodu od 2000. do 2019. mere se milijardama dolara, sa Britanijom u koju je uloženo 50 milijardi, Nemačkom sa 22,7 milijardi i Italijom sa 15,9 milijardi dolara.
Dok su velike evropske ekonomije kao britanska ili nemačka tradicionalno bili mete kineskih investitora, proteklih godina kineske FDI okreću se ka nordijskim zemljama poput Finske i Švedske.
Finska je peta na listi zemalja sa najviše stranih kineskih investicija sa 12 milijardi dolara a dva mesta ispod je Švedska sa 7,3 milijarde.
Evropske investicije u Kini
Ekonomski odnosi su dvosmerna ulica. Kao što Kina ulaže u Evropu, tako i Evropa ulaže u Kinu. Kada je reč o direktnim evropskim investicijama u Kinu, EU sile poput Nemačke (16,7 milijardi) i Francuske (12 milijardi) vode. Ali, interesantno, za njima slede “mali igrači” poput Švedske (8,4 milijarde), Luksemburga (7,1 milijardi) i Irske (6,75 milijardi).
Uz to, navodi Politiko, trgovinski odnosi Evrope i Kine vremenom su ojačali. Kineska roba čini 19 posto uvoza u EU. Procenat je mnogo veći u nekim zemljama poput Češke i Luksemburga.
Kina je takođe treća najveća izvozna destinacija za EU robu posle Sjedinjenih Država i Britanije.
Proizvedeno u PRC, poslato u Evropu i obrnuto
Uvoz iz Kine u Evropu meri se milijardama evra. Holandija je najveći uvoznik kineske robe sa 88,4 milijarde evra, slede Nemačka sa 76,7 i Britanija sa 54,19 milijardi evra. Kada je reč o izvozu evropskih proizvoda, najagilnija je Nemačka sa 96,28 milijardi, potom slede Britanija sa 33,94 i Francuska sa 20,96 milijardi evra.
Odnosi između Evrope i Kine ne svode se ipak samo na novac. Važnu ulogu u saradnji dve zemlje igraju i kulturna i obrazovna razmena, kao i najpoznatiji diplomatski brend Kine – pande.
Konfuči instituti i panda diplomatija
Kina promoviše svoju kulturu i obrazovanje mrežom Konfuči instituta, promotivnih organizacija otvorenih po celom svetu. Instituti su povremeno bili meta kritika boraca za zaštitu ljudskih prava koji ih optužuju da koriste uticaj kako bi cenzurisali teme koje ne odgovaraju kineskim vlastima.
Najviše instituta imaju Velika Britanija (30), Nemačka (19), Francuska (18) i Italija sa 12 Konfuči instituta.
Evropa je takođe i dom velikom broju kineskih studenata koji tamo odlaze na univerzitete. Britanija je očigledan lider – imaju kineskih studenata i diplomaca kao i narednih devet evropskih zemalja zajedno.
U Britaniji studira 951 kineski student. Slede Irska sa 297, Francuska sa 143, Holandija sa 107, Nemačka sa 80, Švedska sa 71 i Finska sa 70 studenata iz Kine. Ispod 70 studenata imaju Luksemburg, Danska, Italija, Malta, Austrija.
Kina je koristila džinovske pande kao poklone i prilike za fotografisanje sa zapadnim političarima svih fela. Kroz svoju panda diplomatiju, Peking pozajmljuje na deset godina par pandi evropskim zoo vrtovima da tamo žive. Parovi džinovskih pandi se tako baškare u zoo vrtovima u Finskoj, Danskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Belgiji, Nemačkoj, Austriji, Francuskoj i Španiji.
