Neko bi rekao da je logično da se s krizom tanji i slamarica. Jer kako bi se obično argumentovalo kriza donosi otkaze i manje plate zbog čega mnogi posežu za ušteđevinom. Ali ne – statistika i u Srbiji i u svetu pokazuje da je korona mnogima uvećala slamarice, da je štednja u bankama porasla i da mnogi građani nekako imaju više u džepu. Objašnjenje postoji.
Prvo, gotovo svaki građanin u proseku u Srbiji ima bar jedan keš kredit. Najveći broj njih iskoristilo je mogućnost stopiranja rata tokom pet meseci što im je u džepu u proseku ostavilo oko 500 do 700 evra. Oni koji su imali i po dva keš kredita (a takvih je mnogo) moguli su sa strane da ostave i 1.500 evra, a oni koji imaju samo stambeni kredit sa raotom od 300 evra mogli su takođe da uštede 1.500 evra. Mnogi građani su upravo taj novac ostavili sa strane i to su najčešće radili oni koji su imali sreće da im poslodavac nije smanjivao zaradu.
Od 3. avgusta dinarska štednja je u odnosu na kraj prošle godine porasla za 8,2 odsto, a devizna za 1,8 odsto.
Drugo, mnogi građani ove godine nisu išli na letovanje – u inostranstvo jednostavno nisu mogli kad su i gde to hteli, a u zemlji i ako su išli nisu potrošili predviđen budžet. U prevodu mogli su i na konto odmora nešto da ušićare.
Mnogi su štedeli i po osnovu izlazaka u restorane i kafiće, kao i prekomerne kupovine garderobe. Nisu retki ni roditelji koji kažu da ih je karantin naterao da manje troše po pitanju svega – i troškarenja na decu koja nisu zanemarljiva čak i prilikom obične šetnje, ali i po pitanju hrane (jer kad si kući nekako se manje troši), ali i po pitanju garderobe i sličnih potrepština, piše Blic.
“Psihološka strana kod ljudi je veliki deo ekonomije, a kada su ljudi u neizvesnosti i ne znaju da li će se zdravstvena kriza odužiti ili možda i vratiti u talasima, onda je logično da će pribeći štednji novca. Svi oprezni ljudi će manje trošiti novac, već će se potruditi da uštede. Možda će recimo, novac koji su planirali da potroše na putovanje, nameštaj ili auto ipak odlučiti da uštede”, izjavio je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Ljubodrag Savić.
Ispitivanja ponašanja potrošača u zemljama kao što su Velika Britanija, Danska, Francuska i Švedska pokazuju obrazac koji je zabeležen i u Sjedinjenim Državam – iako su prodavnice ponovno otvorene, potrošači s visokim primanjima ne troše.
Britanski potrošači koji zarađuju 40.000 funti ili više nakon oporezivanja ostvarili su oko 35 odsto potrošnje 2019., a u drugom kvartalu 2020. odgovorni su za 45 odsto pada potrošnje, pokazalo je ispitivanje kartičnih transakcija koje je sproveo profesor Paolo Suriko s Londonske poslovne škole, sa saradnicima, preneo je “Poslovni.hr”.
“Grupe potrošača s visokim primanjima troše u sektorima s tzv. ‘multiplikativnim efektom’, na neesencijalne usluge koje zapošljavaju grupe s nižim primanjima”, objasnio je Suriko.
Istraživanje ekonomiste Asgera Laua Andersena sa saradnicima analiziralo je potrošnju 860.000 potrošača u Danskoj i Švedskoj od marta do maja. Danska je uvela stroge restrikcije zbog korona virusa, a Švedska nije, ali je zato imala više zaraženih.
