Povodom odluke iz marta da se građanima i privredi omogući prvi zastoj u otplati kredita, Narodna banka Srbije (NBS) je primila određen broj pritužbi, koji prema njenoj oceni, nije veliki.
Na početku primene moratorijuma građani su se najviše žalili na to što im banka nije omogućila prevremenu primenu moratorijuma (na njihove rate koje su dospele nakon stupanja na snagu Odluke a pre 31. marta), dok se nakon prestanka moratorijuma korisnici uglavnom obraćaju u vezi sa obračunom kamate.
Broj pritužbi i drugih obraćanja NBS u kojima su građani i pravna lica izražavali svoje nezadovoljstvo u vezi s primenom prvog zastoja u otplati obaveza dužnika prema bankama (moratorijum) je neznatan, oko 0,01% onih na koje je primenjen moratorijum, odnosno manje od 0,01% onih koji imaju obaveze prema bankama na koje se ovaj moratorijum mogao primeniti, navode za Novu ekonomiju u ovoj instituciji.
Kako navode u NBS, banke su u najvećem broju slučajeva reagovale odmah nakon što je NBS ukazala na nepravilnu primenu moratorijuma i otklanjale nepravilnost bez ikakvih štetnih posledica za korisnike, tako da nije bilo potrebe da NBS rešenjem nalaže otklanjanje nepravilnosti.
“U onim ređim slučajevima, kada sporni odnos između korisnika i banke nije ovako rešen, u toku su postupci po pritužbi (čije je propisano trajanje 3 meseca), i Narodna banka Srbije će u svakom takvom postupku, ako utvrdi nepravilnost u vezi s primenom moratorijuma, banci naložiti da je otkloni”, navodi se.
Naime, prvi moratorijum koji je omogućen krajem marta je prihvatilo više od 90 odsto građana i privrede. Drugi moratorijum je prihvatilo nešto manje, 2,3 miliona dužnika ili 82 odsto građana i 69 odsto pravnih lica.
U obraćanjima NBS, građani su tražili da se moratorijum primeni i na rate koje su dospele pre stupanja na snagu Odluke o moratorijumu. Tražili su da se moratorijum primeni na kredite koji su odobreni nakon stupanja na snagu odluke.
Zatim, tražili da se moratorijum primeni i na kredite koje nisu odobrile banke (već Fond za razvoj ili jedinice lokalne samouprave);
Žalili se na to što poslodavci, iako su korisnici prihvatili moratorijum, nisu prekinuli obustave po osnovu administrativnih zabrana.
Bilo je primedbi da su odbili moratorijum, ali im banka nije naplatila ratu. Zatim, što im banka nije omogućila da odustanu od moratorijuma tokom njegovog trajanja;
Smetalo im je što se Odluka ne odnosi na obaveze koje su u postupku izvršenja; što im uz ponudu nije dostavljen novi plan otplate; žalili se na obračun kamate nakon primene moratorijuma.
Što se tiče dužnika-pravnih lica, NBS je primila vrlo mali broj njihovih obraćanja i ona su se uglavnom svodila na otvorena pitanja u vezi s primenom moratorijuma na specifične kreditne aranžmane koji su odobreni tim licima.
Kada je reč o tome na šta su se korisnici žalili u vezi sa obračunom kamate, korisnici su uglavnom postavljali pitanja zašto se uopšte obračunava ugovorena kamata za vreme trajanja moratorijuma, a nakon primene moratorijuma, stizala su pitanja u pogledu uvećanja anuiteta.
U odgovorima je pojašnjeno da za vreme trajanja vanrednog stanja banka nije obračunavala zateznu kamatu (kamatu zbog docnje) na dospela, a neizmirena potraživanja, dok istu nije obračunavala ni nakon prestanka vanrednog stanja za potraživanja koja su dospevala tokom trajanja moratorijuma.
Kada je reč o redovnoj ugovorenoj kamati, ona se obračunavala za vreme trajanja moratorijuma, u skladu sa zaključenim ugovorom između banke i klijenta.
Takođe, korisnicima je ukazano na to da su banke bile dužne da svim klijentima koji su koristili moratorijum bez dodatnih troškova dostave novi plan otplate – sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost klijenata o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja, i da je uvećanje anuiteta nakon perioda zastoja rezultat datih mogućnosti klijentu da obaveze nastale tokom perioda zastoja finansira raspoređivanjem na produženi period otplate, navodi Nova ekonomija.
Korisnici su dodatno informisani da se otplata obaveza po prestanku moratorijuma nastavlja u skladu sa tim planom (uz produženje roka otplate za period trajanja moratorijuma), ukoliko u razumnom roku (na koji je bilo potrebno da ukaže banka prilikom dostavljanja plana otplate) od banke nisu zahtevali neki drugi alternativni način izmirenja obaveza dospelih za vreme trajanja moratorijuma.
Pri čemu je banka bila u obavezi da im jasno predoči moguće alternativne opcije koje mogu da zatraže (a koje su kao mogući alternativni modeli objavljeni na sajtu NBS).
Naime, pored osnovnog modela, mogućnosti otplate u vezi sa kojima je banka bila dužna da im izađe u susret, ukoliko to zatraže, jesu da po isteku zastoja plate odjednom sve anuitete iz perioda zastoja (glavnicu i kamatu, u kom slučaju im anuitet ostaje isti), ili da po isteku zastoja plate kamatu koja se odnosi na period zastoja (uz produženje roka otplate, pri čemu im takođe anuitet ostaje isti).
Napomenuto je da su sve banke dužne da omoguće otplatu obaveza istovetno, na prethodno navedeni način.
NBS ističe da je vrlo brzo reagovala na sva obraćanja, a ne samo na formalne pritužbe.
Propisani postupak po pritužbi podrazumeva obavezu korisnika da se pisanim prigovorom prethodno obrati banci, pa da tek onda (ako nije zadovoljan odgovorom koji mu banka dostavi ili ako mu banka ne odgovori u propisanom roku od 15 dana) podnese pritužbu Narodnoj banci Srbije (za koju je propisan rok od 3 meseca da sprovede sve potrebne radnje, pribavi izjašnjenje banke, utvrdi eventualne nepravilnosti, preduzme mere i korisnika o tome obavesti).
