Broj firmi koje su proglasile nesolventnost u Nemačkoj bio je 6,2 odsto manji u prvoj polovini ove godineu odnosu na prošlu, uprkos korona krizi, saopštio je Zavod za statistiku.
To je delimično zato što je ponovo uveden Kurcarbajt (program skraćenog radnog vremena)kao i tokom Svetske ekonomske krize od pre desetak godina. Ovakav model rada je pomogao kompanijama da “ostanu na površini vode”u trenutku kada globalna ekonomija pada munjevito. I ne samo to. U martu je vlada Nemačke preduzećima, koja su se našla u finansijskim problemima zbog pandemije, dozvolila da odlože podnošenje zahteva za bankrot. Ta mera je kasnije produžena do kraja godine.
Činjenica da je broj nesolventnosti pao, čak i kada se najveća evropska ekonomija u svojoj posleratnoj istoriji najviše smanjila, daje “municiju” kritičarima koji kažu da obustava prinudnih nelikvidnosti samo održava na površini “zombi kompanije”. Kako kažu, njihov kolaps je samo odložen, ne i sprečen. U prvoj polovini 2020. bilo je 9.006 nesolventnih preduzeća, od čega je šestina u maloprodajnom sektoru, koji je posebno pogođen uvedenim blokadama kako bi se sprečilo širenje zaraze.
Građevinarstvo i ugostiteljstvo su zabeležili više od 1.000 insolventnih firmi. Kompanije koje su proglasile insolventnost imale su ukupne procenjene dugove od 16,7 milijardi evra, u odnosu na 10,2 milijarde evra iz prve polovine 2019.
Nemačka ekonomija je u drugom tromesečju opala za 9,7%. Branioci mera zaštite od insolventnosti kažu da su uvedene mere pomogle da se spreči ozbiljniji pad ekonomske proizvodnje i katastrofalni skok nezaposlenosti.
