Čini se da su evropski kreatori politike otupili ekonomsku destrukciju koju je izazvao korona virus upravljajući snažnom dozom monetarne politike, vladinim podsticajima i ograničenjima na putovanja i okupljanja. No mere su došle sa nepoželjnom nuspojavom.
Evro je porastao 10 odsto u odnosu na dolar od marta, a što osim poverenja stvara velike probleme evropskim izvoznicima. Njihovi proizvodi automatski postaju skuplji za kupce koji plaćaju u drugim valutama, što ih dovodi u nepovoljan položaj u odnosu na strane rivale kada je prodaja već depresivna i kada je konkurencija jaka.
Za Evropsku centralnu banku, koja se sastala u četvrtak kako bi razgovarala o monetarnoj politici, jači evro još je jedna glavobolja. Upravno veće banke nije unelo nikakve promene u svoj program podsticaja, koji je ionako već ogroman, ili na kamatne stope. Ali Kristin Lagard, predsednica centralne banke, signalizirala je da su kreatori politike zabrinuti zbog porasta evra.
Upravno veće “pažljivo će nadgledati” kurs evra, rekla je novinarima nakon sastanka. – Očito apresijacija naše valute utiče na inflaciju, rekla je, napominjući da su članovi veća opsežno raspravljali o kursu.
Ako je Lagard pokušavala rečima da oslabiti evro, nije uspela. Valuta je porasla na 1,19 dolara nakon što je progovorila, sa 1,18 dolara na početku dana. Ulagači su zaključili da Evropska centralna banka nije na rubu velikog političkog poteza koji bi oslabio valutu.
“Čini se da je ECB zabrinuta zbog jačeg evra, ali još uvek ne previše zabrinuta”, rekao je Karsten Brzeski, glavni ekonomista za evrozonu u holandskoj banci ING.
Dilema sa kojom se suočavaju Lagard, kao i vladini kreatori politike, jeste da bi se svaka otvorena akcija slabljenja valute mogla protumačiti kao kršenje faktičkog pakta o nenapadanju među najvećim svetskim ekonomskim silama. Dogovorili su se da neće manipulisati kursevima valuta, što se smatra igrom nulte sume koja pomaže jednoj ekonomiji na štetu druge.
Nepovoljan kurs jedini je problem zbog kojeg centralni bankari ne smeju ništa preduzimati – barem ne otvoreno.
Filip Lejn, glavni ekonomista Evropske centralne banke, doveo je do slabljenja evra, kada je na internet forumu koji je sponzorisalo Udruženje za istraživanje Centralne banke rekao da je kurs “važan” za kreatore politika. Iako je bio očigledan i naglasio da Evropska banka ne cilja na određeni kurs, naizgled bezazlene izjave mogu imati nenamernu moć kada dolaze od vrhunskog centralnog bankara.
Čini se da snažni evro već utiče na izvoz. Nemačka, čija ekonomija pokreće Evropu, pretrpela je pad izvoza izvan Evropske unije u julu za 12,5 odsto u poređenju sa godinom ranije, pokazuju podaci objavljeni u utorak.
Evropa je već bila na ovoj tački. Evro je 2011. vredeo 1,49 američkih dolara, kada je snažni rast podstakao Evropsku centralnu banku da poveća kamatne stope. No, najnoviji talas evra, koji je iznosio 1,07 dolara kada je pandemija došla u Evropu u martu, dogodio se tokom najvećeg zabeleženog pada. Prema revidiranim podacima objavljenim u utorak, proizvodnja u evrozoni pala je za 11,8 odsto od aprila do juna.
Ekonomisti očekuju snažan oporavak tokom tromesečja koje je u toku, ali kažu kako će ekonomska aktivnost ostati znatno ispod onoga koliko je bila pre nego što su blokade započele. U četvrtak ekonomisti Evropske centralne banke predvideli su da će se ekonomija evrozone ove godine smanjiti za osam odsto, a zatim će se sledeće godine vratiti sa rastom od pet odsto.
Ako se ekonomski izgledi pogoršaju, centralna banka mogla bi odlučiti da učini još više na snižavanju tržišnih kamatnih stopa. To bi takođe moglo oslabiti evro. Pretnja deflacijom – destruktivan pad cena – pružiće još jedno opravdanje za delovanje centralne banke. Snažan evro pridonosi riziku deflacije jer uvezena roba postaje jeftinija za evropske kupce.
Godišnja inflacija u evrozoni bila je u avgustu minus 0,2 odsto, prema službenim podacima. No, Evropska centralna banka već se obavezala da će upumpati u ekonomiju čak 1,35 biliona evra, kao deo programa za borbu protiv učinaka pandemije. Postoje ograničenja koliko više to može učiniti.
Lagard je rekla u četvrtak da jedan mesec negativne inflacije nije nagovestio početak deflacije. – Suprotno tome, deflatorni rizici koji su bili malo veći u junu povukli su se u septembru, rekla je.
Evro je delom rastao jer ulagači misle da se Evropa dobro oporavlja od ekonomskih učinaka pandemije, a oni su kupovali evre da bi ulagali u evropske deonice.
Istovremeno, dolar slabi zbog smanjenja kamatnih stopa Federalnih rezervi i percepcije ulagača da se Sjedinjene Države teže bore s pandemijom. Neizvesnost oko ishoda predsedničkih izbora u novembru također može biti opterećenje dolaru.
Izvor: Indikator.ba
