Poljska, najveća ekonomija među članicama EU iz srednje i istočne Europe, našla se u prvoj krizi od pada komunizma na prelazu 1980-ih i 1990-ih, prema prvoj proceni poljskih statističara. Nakon 0,4% tromesečnog pada u prvom kvartalu, poljski BDP smanjio se za 8,9 odsto u drugom tromesečju.
Poljska koja ima gotovo 38 miliona stanovnika, smatra se jednom od najbrže rastućih ekonomija u EU i jednim od njenih ekonomskih motora, takođe je izbegla recesiju u poslednjoj velikoj finansijskoj i ekonomskoj krizi pre deset godina.
Relativno veliko domaće tržište, liberalna ekonomska politika, milijarde evra kohezijskog finansiranja i efekti zatvaranja još uvek značajnog razvojnog jaza iza proseka EU pokreću poljsku ekonomiju, ali korona kriza zaustavila je ovaj pozitivni trend.
Dva uzastopna tromesečja sa padom BDP-a znači da se Poljska našla u prvoj recesiji od prelaska iz komunizma u demokratiju i tržišnu ekonomiju. U godišnjem poređenju, BDP je u drugom kvartalu ove godine smanjen za 7,9 odsto, nakon što je u prva tri meseca godine bio 1,7 odsto viši.
Prošle godine, Poljska je zabeležila 4,1% ekonomskog rasta, u odnosu na 5,3% godinu ranije.
Prema analitičarima, očekuje se da će se ekonomija oporaviti u narednim kvartalima, ali se predviđa da se BDP smanji za 3,4 odsto ove godine, prema vladinim prognozama. Za narednu godinu, Evropska komisija prognozira rast od 4,1% u toj zemlji.
Od inače normalno rastućih ekonomija u srednjoj i istočnoj Europi, Češka, Slovačka, Mađarska, Letonija i Litvanija našle su se u recesiji u drugom tromesečju. Za sada su je Rumunija i Bugarska izbegle zbog minimalnog rasta u prva tri meseca godine, dok za Estoniju nisu dostupni podaci. Slovenski podaci biće poznati krajem meseca.
