Uprkos kratkoročnoj volatilnosti uzrokovanoj pandemijom u prvom polugodištu 2020., balkanska regija mogla bi biti jedan od relativnih pobednika na globalnom nivou u eri post-COVID.
Ulagači u deonice trebali bi priznati da je regija na putu da primi jedan od najvećih stimulativnih paketa na globalnom nivou (ekvivalent 17% do 35% BDP-a) kroz olakšice iz EU fonda za oporavak i budžet, a takođe će imati koristi od ključnih ekonomskih i poslovnih trendova nakon COVID-a. Istovremeno, regionalna tržišta nude neke od najatraktivnijih valuacija na globalnom nivou, navodi analitičari East Capitala u tekstu objavljenom na intellinewsu.
Suočavajući se sa najvećim ekonomskim padom u vremenu posle Drugog svetskog rata, evropske vlade složile su se da sprovedu vanredni skup mera, uključujući uspostavljanje Fonda za oporavak EU, veličine 750 milijardi evra, s ciljem olakšavanja ekonomskog oporavka širom Evropske unije. Fond će uključiti 390 milijardi evra bespovratnih sredstava (ostatak je u obliku dugoročnih zajmova s niskom kamatnom stopom) usmerenih na široku infrastrukturu i projekte “zelene energije”.
Kao rezultat toga, Jugoistočna Evropa (Grčka, Zapadni Balkan) će biti ključni korisnik Fonda za oporavak EU i budžeta EU 2021-2027, zbog veličine alokacije sredstava, njenog vremenskog rasporeda i snažnih multiplikacijskih efekata na ekonomije.
U pogledu veličine, kombinovani EU fond za oporavak i kohezijski fondovi EU za razdoblje 2021. – 2027. su ogromni. Bugarska i Hrvatska dobiće sredstva u iznosu od 35% svog BDP-a za 2019. godinu, dok će Grčka, Rumunija i Slovenija dobiti potporu u iznosu od 27%, 26% i 17% svog BDP-a za 2019. godinu. To znači dodatnih 2,5% do 5% BDP-a godišnje, što će biti od velike pomoći srednjoročnim ekonomskim izgledima.
“Naši razgovori sa donosiocima politika u Sloveniji i Grčkoj sugerišu da vlade neće gubiti vreme u pripremi projekata kako bi mogle privući većinu dostupnih sredstava”, navode analitičari East Capitala.
Dodaju kako očekuju značajne multiplikacione efekte na ekonomski rast jugoistočne Evrope budući da će sredstva biti usmerena na višestruke široke infrastrukturne projekte i bit će fokusirana na zelenu transformaciju i poboljšanja strukturne efikasnosti.
U Grčkoj, na primer, srednjoročna potencijalna stopa rasta BDP-a može se povećati za 2-2,5 pps u odnosu na prethodne procene.
“Verujemo da će većina zemalja u regiji uspeti rasti brzinom od 5%, okruženju koje bi trebalo podržati lokalna preduzeća i njihovu zaradu. Vreme je još jedan vrlo pozitivan faktor, jer je oko 70% EU fonda za oporavak namenjeno do 2023. godine i u potpunosti biti isplaćeno do 2026. godine, kako bi se olakšao ekonomski oporavak ranije u ciklusu”, navode analitičari.
U trenutnom okruženju političke i korporativne ambicije se usklađuju stavljajući veći naglasak na lokalnu proizvodnju, preokrenuvši tako dugogodišnje trendove za podsticanje proizvodnje u inostranstvo.
Iseljenici koji se vraćaju kući još je jedan trend koji bi trebao biti strukturno pozitivan za rast u regiji, jer nedostatak radne snage opada. Povratak barem dela dijaspore uzrokovaće značajno povećanje nivoa potencijalnog rasta BDP-a, zaključuju u East Capitalu.
Mnoge zemlje jugoistočne Europe izrazito su zavisne od turizma, a iako je početni šok bio negativan, očekuje se da će na dugoročni turizam najviše uticati ograničenja putovanja i zdravstveni propisi, dok bi kratkoročni promet trebao imati koristi.
Veće šanse Evropljana da putuju u Grčku, Hrvatsku, Tursku i Bugarsku umesto odmora u daleke zemlje, koriste Balkanu u smislu preraspodele turističkih tokova.
Baza lokalnog novca uloženog na regionalna tržišta deonica nastavlja se širiti i sada je značajan pokretač na tržištu. Poslednjih godina, na leđima rastuće stope zaposlenosti i rastućeg raspoloživog dohotka, domaći penzioni fondovi su se povećali i stabilni prilivi dugoročnog novca usmeravaju se na lokalna tržišta kapitala.
Tržišta deonica u regiji su u 2020. godini doživela različite obrasce, a padovi su se kretali od 9% u Sloveniji do čak 33% u Grčkoj. Rumunija i Turska su imale između 16% i 20% pada. Ali na većini tržišta uglavnom su lokalni ulagači sakupljali deonice. Smatramo da će pozitivni ekonomski izgledi i niske procene na kraju omamiti i strane investitore, navode iz East Capitala.
Izvor: Indikator.ba
