Dug iz moratorijuma može da se plati na tri načina
Narodna banka Srbije (NBS) omogućila je dužnicima banaka i lizing kuća novi, dvomesečni moratorijum koji počinje 1. avgusta, a odnosi se na obaveze koje dospevaju u avgustu i septembru, kao i na obaveze iz jula koje dužnik nije izmirio.
Karakteristika ove pauze u otplati je svakako to što je preciznija od one iz marta pa tako smanjuje mogućnost nedoumica. Takođe, dužnicima daje više mogućnosti za otplatu duga koji je nastao u periodu mirovanja, a ne bi trebalo da se ponove ni situacije s trajnim nalozima kada je neko odbio moratorijum, da bi na kraju moratorijuma banka tražila sve tri rate odjednom. Takav slučaj su imali mnogi penzioneri kojima Fond PIO nije skidao rate.
Ovoga puta dužnici, po prestanku zastoja, imaju tri mogućnosti za otplatu duga nastalog za ova dva meseca. Prvi je bio primenjen i kod prvog moratorijuma, a to je situacija kada se kamata ravnomerno raspoređuje na novi period otplate koji je duži dva meseca. U ovom slučaju dužnik dobija novi plan otplate, a mesečna rata će mu biti nešto veća.
Takođe, dužnik može da traži da po prestanku moratorijuma izmiri sve obaveze koje su bile obuhvaćene moratorijumom – glavnicu i redovnu kamatu ili da plati samo kamatu iz vremena moratorijuma, a da otplatu kredita produži za 60 dana.
Ovoga puta banke će biti dužne da obaveste Fond PIO da dužnik nije prihvatio moratorijum. To isto važi i za ostale trajne naloge i administrativne zabrane kod poslodavaca.
“Poslodavci, odnosno PIO fond treba da od 28. jula 2020. godine obustavi prenos sredstava na kreditne partije dužnika sve dok ih banka ili lizing kuća ne obavesti da je dužnik odbio moratorijum. Kad primi obaveštenje da je dužnik odbio moratorijum, poslodavac, odnosno PIO fond treba da izvrši prenos sredstava kao da administrativna zabrana nije obustavljena. Kada je reč o onim dužnicima koji prihvataju moratorijum, a poslodavac ili PIO fond ipak izvrše prenos sredstava po osnovu administrativne zabrane (u okviru redovne otplate obaveza u toku trajanja moratorijuma) – banka ili lizing kuća su u obavezi da dužniku u najkraćem mogućem roku omoguće raspolaganje tim sredstvima, isplatu tih sredstava ili prenos sredstava na račun dužnika kod druge banke”, objašnjavaju u NBS.
Moratorijum se inače primenjuje na kredite, dozvoljeni minus i kreditne kartice, ali ne i na obaveze za usluge platnog prometa kao što su provizija za izvršenje transakcija, naknada za održavanje računa, investicione usluge, brokersko-dilerski poslovi, usluge u vezi sa sefovima.
I ovoga puta će banke i lizing kuće ponudu o moratorijumu objaviti na internet stranicama do 31. jula 2020. godine, a on se i sada odnosi na građane i privredu. Tačnije, fizička lica, poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva. Ukoliko dužnik u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja tu ponudu ne odbije, smatraće se da je ponudu prihvatio.
Dužnik može da odbije ponudu o moratorijumu elektronskim putem, redovnom poštom, telefonom ili u poslovnim prostorijama poverioca. Može, kao i kod prvog moratorijuma da odustane od njega tokom trajanja.
Što se tiče obračuna kamate za period mirovanja u plaćanju obaveza, NBS i to pojašnjava.
“Za vreme moratorijuma poverilac ne obračunava redovnu kamatu na obaveze koje dospevaju tokom trajanja moratorijuma, ali obračunava redovnu kamatu na nedospeo dug. Iznos redovne kamate odgovara iznosu te kamate u planu otplate koji je važio pre stupanja na snagu ove odluke. Ako je dužnik privredno društvo, poverilac može redovnu kamatu da obračunava i na iznose glavnice duga koji dospevaju tokom trajanja moratorijuma”, kažu u NBS.
Drugim rečima, kamata na moratorijum mora da se plati ma kakvo da je objašnjenje.
Zateznu kamatu za vreme moratorijuma poverilac neće naplaćivati, a neće se pokretati postupak izvršenja, kao ni prinudne naplate prema dužniku.
Svi oni kojima do 30. septembra istekne dozvoljeni minus ili kreditna kartica banka će produžiti njihovo važenje za taj period. Inače, na njihovo korišćenje tokom trajanja moratorijuma obračunava se redovna kamata.
“Novi moratorijum u otplati kredita ne pravi nikakve probleme finansijskoj stabilnosti banaka u Srbiji i one će moći da ga iznesu bez problema”, rekao je u izjavi za Tanjug generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.
On je ocenio da je bankarski sektor likvidan, stabilan, kapitalizovan i dodao da očekuje da će posle svih mera podrške koje se u Srbiji sprovode biti manje klijenata koji će se opredeliti za moratorijum.
On je ocenio da je poslovanje banaka u prvih šest meseci ove godine različito u odnosu na isti period prošle godine jer je kovid 19 bitno svima poremetio planove.
“Ni na kraj pameti u decembru nije bilo nikome da će doći do epidemije ovih razmera, koja će dobrim delom usporiti i zaustaviti ekonomiju”, rekao je on.
Dodao je da su polugodišnji rezultati banaka dobri zato što je u poslednjih nekoliko godina bankarski sektor stabilan, visoko likvidan, a došao je do potencijala odnosno rasta kredita, i tako je stvorena baza i rezerva.
Izvor: Politika
