Analiza ECB-a: Bankarski sektor evrozone otporan na stres uzrokovan korona virusom

Analiza Evropske centralne banke (ECB) pokazuje da je bankarski sektor evrozone otporan na stres uzrokovan korona virusom.

Evropska centralna banka (ECB) objavila je 28. jula zbirne rezultate svoje analize ranjivosti banaka koje su direktno nadgledane u okviru Jedinstvenog mehanizma za nadzor.

U vežbi je procenjeno kako će ekonomski šok izazvan izbijanjem korona virusa (COVID-19) uticati na 86 banaka evrozone i imao je za cilj da utvrdi potencijalne ranjivosti unutar bankarskog sektora tokom trogodišnjeg razdoblja. Ukupno gledajući, rezultati pokazuju da bankarski sektor evrozone može izdržati stres uzrokovan pandemijom.

Analiza ranjivosti usredsređena je na dva scenarija navedena u makroekonomskim projekcijama ECB u junu 2020. godine. Centralni scenario, koji se najverovatnije ostvaruje prema ECB-u, predviđa pad realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u evrozoni za 8,7% u 2020. godini, a rast BDP-a na 5,2% i 3,3% u 2021. i 2022. godini. Teški scenario, koji predstavlja nepovoljniji, ali još uvek uverljiv razvoj krize, predviđa pad realnog BDP-a za 12,6% u 2020. godini, a rast BDP-a na 3,3% i 3,8% u 2021. i 2022. godini.

Analiza takođe izveštava o rezultatima prema osnovnom scenariju koje je objavilo Europsko bankarsko telo za stres test na nivou EU 2020. godine. Kako je ovaj scenario definisan pre izbijanja korona virusa, on pruža merilo za procenu uticaja pandemije na banke.

Centralni i teški scenario uključuju u velikoj meri uticaj mera monetarne, nadzorne i fiskalne pomoći preduzetih kao odgovor na korona virusnu krizu. Oni uključuju, između ostalog, nacionalne programe zaštite radnih mesta, druge mere fiskalne potpore, kreditne garancije, kapitalne i operativne mere pomoći bankarske supervizije ECB-a, kao i nedavne mere na nivou cele Evrope za pružanje olakšica u skladu s nekim odredbama Uredbe o kapitalnim zahtevima.

U centralnom scenariju, koji već predviđa oštru recesiju, prosečan odnos Common Equity Tier 1 (CET1) banaka, ključni pokazatelj finansijske stabilnosti, pogoršao se samo za 1,9 postotnih bodova na 12,6% s 14,5%. Kao rezultat toga, banke bi mogle nastaviti da ispunjavaju svoju ulogu kreditiranja ekonomije.

U teškom scenariju, prosečni CET1 banaka je pogoršan za 5,7 postotnih bodova, na 8,8%, sa 14,5%. U ovom scenariju bi nekoliko banaka trebalo da preduzme mere kako bi održale poštovanje svojih minimalnih kapitalnih zahteva, ali celokupni manjak bi ostao obuzdan.

“Rezultati pokazuju koliko je važno da su banke ojačale svoj kapitalni položaj poslednjih godina kao rezultat regulatornih reformi nakon finansijske krize. Vanredne i koordinisane mere potpore politici već su pomogle ublažavanju uticaja pandemije na ekonomiju”, kaže Andrea Enria, predsednik Nadzornog odbora.

Ključni pokretači iscrpljenosti kapitala su umanjena kreditna izloženost, gubici na tržišnom riziku i niža profitabilnost. Kao što se očekivalo, najprofitabilnije banke zabeležile su manji pad u odnosima CET1. To pokazuje da banke koje su povećale svoju profitabilnost merama povećanja efikasnosti mogu imati koristi i od veće otpornosti u stresnim vremenima.

Uzimajući u obzir vanredne trenutne okolnosti i kako bi se izbeglo da banke podležu dodatnom operativnom opterećenju, ECB je za ovaj test upotrijebio već dostupne podatke, uključujući redovno nadzorno izveštavanje.