Prvi put od osnivanja Evropska unija će se zadužiti kako bi sanirala ekonomske posledice pandemije kovida 19, i od 750 milijardi evra predviđenih za to, 390 će biti plasirano zemljama članicama bespovratno, a 360 kroz povoljne kredite.
To je usaglašen predlog Evropskog saveta koji čine šefovi država i vlada 27 zemalja članica, nastao nakon gotovo petodnevnog zasedanja na kome se uz fond za oporavak, nazvan Naredna generacija EU, dogovarao i sledeći sedmogodišnji budžet Unije, „težak“ ukupno 1.074 milijarde evra.
Iako je dogovor ocenjen kao uspeh, jer je prevladao brojne razlike između članica, pitanje je kako će ponuđeni dokument da prođe u Evropskom parlamentu, koji daje poslednju reč.
Za razliku od srpskih, evropski poslanici imaju samostalnost da kao najviši organ Unije odluče prema interesima poreskih obveznika bez obzira na stav nacionalnih lidera, a već sada se najavljuje da „papir“ Saveta neće biti prihvaćen u takvom obliku.
U evropskim medijima već je objavljeno da poslanici pozdravljaju dogovor oko kriznog budžeta, ali kada je reč o sedmogodišnjem, kažu da se on „ne može uzeti zdravo za gotovo“, jer ne obezbeđuje ostvarivanje dugoročnih ciljeva Unije.
Sama činjenica da će ogroman novac biti usmeren u oporavak ekonomije i evropskog tržišta i da će istovremeno biti nastavljen kontinuitet zajedničkih investicija, ukazuje da će makar i sa izmenama do kojih dođe u parlamentu, EU pokušati da minimizira udarce nastale zbog pandemije.
“U ovom trenutku ne postoji tačan presek raspodele sredstava po zemljama, ni kada se radi o sedmogodišnjem ni o kriznom budžetu, jer će se to tek utvrditi na osnovu pojedinačnih kriterijuma i merila. Ipak, ono što znamo jeste da će 70 odsto grantova pri fondu za oporavak biti implementirano u 2021. i 2022. godini a preostalih 30 procenata do kraja 2023. Kada se radi o pozajmicama, maksimalni iznos za svaku državu neće iznositi više od 6,8 odsto njenog bruto nacionalnog dohotka. Raspodela sredstava za 2021. i 2022. godinu će biti izvršena prema predlogu Evropske komisije, dok će ključni faktor za alokaciju u 2023. biti pad u realnom BDP-u tokom 2020. godine i kumulativni gubitak realnog BDP-a tokom perioda 2020-2021. Ovde je ključna razlika ta što je kriterijum nezaposlenosti, koji je prethodno bio ključan, zamenjen ekonomskom štetom nastalom tokom pandemije”, kaže za Danas Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike.
Ona naglašava da konačna raspodela sredstava po državama članicama još nije utvrđena, ali su neke zemlje, poput Italije i Hrvatske napravile svoju računicu.
Prema rečima italijanskog premijera, Italija bi trebalo da bude najveći dobitnik u pregovorima, sa čak 28 odsto, odnosno 209 milijardi evra iz fonda za oporavak, od čega je 81 milijarda bespovratna.
I hrvatski premijer je proglasio pobedu, rekavši da im sleduje oko 12,6 milijardi iz sedmogodišnjeg i 9,4 milijarde iz fonda za oporavak, od čega je nešto više od 5,9 milijardi evra bespovratnih sredstava.
Ono što je za srpsku javnost zanimljivo odnosi se na iznos predviđen za pretpristupne fondove namenjene projektima koje EU finansira u zemljama kandidatima za članstvo ili u procesu pridruživanja.
“Sve što se spominje u poslednjem dogovoru Evropskog saveta jeste da će iznos novog Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) iznositi 12,5 milijardi evra. Ukoliko ovaj iznos poredimo sa prethodnim sedmogodišnjim periodom, uvećanje je, komparativno gledano, minimalno, oko 800 miliona evra za ceo sedmogodišnji period, za sve države korisnice. Potencijalno, moguće je da će zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, moći da ostvare veću pomoć kroz IPA ukoliko ona Turskoj bude smanjena u narednih sedam godina. Ali, usvojen ukupni iznos generalno nije u potpunosti zadovoljavajući za države Zapadnog Balkana, imajući u vidu da smo i mi, kao civilno društvo, pozivali na neophodnost većih izdataka za region”, kaže Strahinja Subotić, istraživač u Centru za evropske politike i napominje da ostaje pitanje koliko će biti „težak“ dodatni paket pomoći Zapadnom Balkanu za investicije i razvoj koji je najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, a tom temom biće na jesen „otvoreno“ nemačko predsedavanje Unijom.
Ipak, konačnu reč o načinu na koji će se trošiti zajednički novac zemalja članica kao i krediti za oporavak ekonomija, daće poslanici Evropskog parlamenta, a oni nisu baš voljni da u svemu prihvate mukotrpno postignut dogovor svojih lidera.
Lista njihovih zamerki je podugačka i sadržana je u rezoluciji o zaključcima vanrednog sastanka Evropskog saveta, koja je usvojena sa 465 glasova, dok je protiv bilo 150, a uzdržanih 67. Formiran je pregovarački tim od šest poslanika koji bi trebalo da usaglase dokument kako bi dobio saglasnost parlamenta.
Ističu da ne mogu da prihvate to što je u budžetu manje novca nego što se očekivalo za javno zdravlje, digitalizaciju, nauku i istraživanje i za istorijsku borbu protiv klimatskih promena, jer kažu da su građani tražili više investicija u tim oblastima.
Zahtevaće i da se jasno odredi mehanizam nadgledanja i kontrole trošenja zajedničkog novca, a ponovo su aktivirali pitanje vladavine prava u zemljama koje će biti korisnici budžeta iako je taj uslov, na insistiranje Mađarske i Poljske, skinut tokom usaglašavanja lidera u Evropskom savetu.
Koliko će razgovorima unutar Unije pregovarački tim uspeti da usaglasi stavove svih članica i parlamentarnih grupa i kako će na kraju izgledati višegodišnji budžet i krizni fond, za sada je teško odrediti, a rok da se taj posao obavi ističe krajem ove godine.
Pomoć u brojkama
– Prema zvaničnim podacima Delegacije EU u Srbiji, bespovratna sredstva koja je EU do sada pružila Srbiji iznose 3,69 milijardi evra.
Od toga je 2,166 milijardi je došlo preko Instrumenta za pretpristupnu pomoć (2007-2018) a 1,15 milijardi preko CARDS (2000-2006) i drugih programa za više zemalja (2014-2017).
“Uz to donacije država članica EU su dostigle blizu 524 miliona evra (u periodu od 2007. do 2016), dok je EU bila i najveći zajmodavac Srbije sa odobrenih preko 4,3 milijarde evra kredita. Prema podacima Narodne banke Srbije, 14,6 milijardi evra je ukupan neto iznos stranih direktnih investicija evropskih firmi u poslednjih deset godina”, navode u CEP-u.
Gubitak i do 1,8 milijardi evra godišnje
– Pomoć koja državama članicama stiže iz evropskih fondova uglavnom se odmerava u odnosu na BDP države.
To znači da bi Srbija (da je član EU, prim. ur.) dobila nešto manji iznos nego što je dobila Hrvatska (BDP Hrvatske je 60 milijardi dolara, a Srbije 50 milijardi). Treba imati u vidu da su sredstva pretpristupne pomoći (poznate kao IPA) oko sedam puta manja od strukturnih fondova, što znači da Srbija ima velike gubitke sa svakom godinom koju provede van članstva u EU.
“Tako se generalno naši gubici po tom osnovu na godišnjem nivou mere između 1,2 i 1,3 milijarde evra. Taj iznos je možda i veći, budući da bi povećanje BDP Srbije dovelo i do većeg iznosa strukturnih fondova, čak i do 1,8 milijardi evra”, kaže Milena Lazarević.
Novi resursi
– Oko 30 odsto ukupnih rashoda iz sedmogodišnjeg finansijskog okvira i fonda za oporavak biće usmereno na projekte koji su povezani sa zelenim politikama.
Ovi troškovi će biti usaglašeni kako bi EU postigla klimatsku neutralnost do 2050. godine, kao i sa njenim klimatskim ciljevima za period do 2030. godine, uključujući i obaveze iz Pariskog sporazuma o klimi.
Prema Šarlu Mišelu, predsedniku Evropskog saveta, ovo je prvi put da je budžet EU neposredno povezan sa ostvarivanjem klimatskih ciljeva EU. Lideri su se složili da obezbede nove resurse Uniji, kako bi države članice lakše vratile sredstva koja su povukle iz paketa pomoći.
“Dogovoreno je da se od naredne godine uvedu nove naplate na plastiku, kao i da se izrade nove naplatne mere u drugim oblastima”, objašnjava Strahinja Subotić i naglašava da je to iskorak koji će omogućiti Uniji da bude finansijski samostalnija i snažnija.
