Centralna banka BiH povećala zalihe zlata za 32,6 miliona evra
Vrednost zlata kojom raspolaže Centralna banka BiH (CBBiH) je u proteklih godinu dana porasla za čak 64 miliona maraka, što je oko 32,6 miliona evra.
Količinski se zapravo apsolutno ništa nije promenilo: CBBiH trenutno ima 96.000 unci (oko tri tone) ovog plemenitog metala, koliko ga je bilo i krajem juna prošle godine.
Međutim, kada je o vrednosti riječ, i te kako je došlo do skoka. Naime, tržišna vrednost zlata kojim je BiH raspolagala 30. juna ove godine iznosila je oko 297 miliona konvertibilnih maraka, što je oko 151,4 miliona evra.
“U istom periodu 2019. godine vrednost zlata koje je CBBiH posedovala iznosila je oko 233 miliona KM, što je 118,8 miliona evra”, rekli su za “Nezavisne novine” iz ove banke.
Na pitanje da li banka ima u planu kupovinu novih količina zlata, iz te institucije nisu mogli odgovoriti. Kako ističu, kao i druge centralne banke širom sveta, ne objavljuju niti javno komentarišu svoje investicione politike i strateške odluke.
“Odluke CBBiH u domenu ulaganja deviznih rezervi u zlato zasnovane su na odgovarajućim ograničenjima i smernicama koje se utvrđuju zakonskim i drugim propisima. Pored toga, investicione odluke o kupovini i prodaji zlata se baziraju na dostupnim analizama, očekivanjima i strateškom opredeljenju CBBiH”, rekli su za “Nezavisne novine” iz ove banke.
Podsećanja radi, ekonomski analitičari ranije su ocenjivali da bi ta banka trebalo odgovorno i efikasno da upravlja rezervama, što, kako kažu, podrazumeva i kontinuiranu optimizaciju njihove strukture.
Stručnjaci, naime, smatraju da bi CBBiH trebalo u kontinuitetu da prati stanje na relevantnim tržištima i upravlja rezervama na optimalan način, uključujući i transakcije s monetarnim zlatom, ali da uvek prioritet na stabilnosti i sigurnosti rezervi u odnosu na moguću kratkoročnu dobit.
Na globalnom nivou, inače, cena zlata već duži period raste, a neki smatraju da zlatna groznica ukratko signalizuje da je “svet u nevolji”.
Unca zlata, po dostupnim informacijama, već košta više od 1.900 dolara, što je 30 odsto više nego tokom previranja na finansijskim tržištima u martu, koja nisu zaobišla ni plemenite metale.
Kako javljaju agencije, poslednjih dana na rast tržišta plemenitih metala (još snažnije raste srebro, koje je prešlo više od 23 dolara) takođe je uticao slabiji dolar i sve veći broj zaraženih virusom korona.
Kako su mediji ranije pisali, Srbija ima najveće rezerve zlata na Balkanu pa je objavljeno da su prošlog leta u njihovoj centralnoj banci povećane rezerve na oko 21 tonu.
Bosna i Hercegovina tri tone teške zlatne rezerve ima već godinama unazad. Međutim, kako je objavljeno pre nekoliko mjeseci, BiH se može pohvaliti da je ušla među 100 najbogatijih država prema rezervama zlata – zauzela je 91. poziciju te se plasirala između Mađarske i Luksemburga.
Prema tim podacima, najbogatije su Sjedinjene Američke Države, koje imaju više od 8.000 tona zlata. Na drugom mestu je Nemačka s više od 3.300 tona, a zanimljivo je da je na trećem mestu Međunarodni monetarni fond (MMF) s više od 2.800 tona.
