U Srbiji velika asimetrija između domaćih i stranih ulagača
Direktne strane investicije u Srbiji u aprilu, kada je svet zahvatila zdravstvena kriza, smanjene su za preko 30%, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.
On je za Betu rekao da su aprilu ove godine neto direktne strane investicije u Srbiji iznosile 240 mil EUR, a da su u istom mesecu 2019. godine ta ulaganja iznosila 355 mil EUR.
“Taj trend opadanja direktnih stranih investicija će se nastaviti i zato je neophodno stvoriti uslove za rast domaćih privatnih ulaganja”, rekao je Brčerević.
Dodao je da će se na taj način umanjiti šokovi u privrednom rastu u velikim krizama kada padaju direktna strana ulaganja.
“Ukupne investicije, strane i domaće u Srbiji i pre krize nisu bile dovoljne za veći privredni rast i tek u poslednje dve godine su premašile 20% bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u zemljama centralne i istočne Evrope u periodu značajnog rasta bile su 25%BDP-a”, rekao je Brčerević.
Uz to, u Srbiji, prema njegovim rečima, u okviru ukupnih investicija postoji velika asimetrija između domaćih i stranih ulaganja.
U zemljama centralne i istočne Evrope uobičajeno je, kako je rekao, da strane investicije čine 5% do 6% BDP-a, a u Srbiji u poslednje tri godine one su bile više od 7% BDP-a, a to znači da su investicije domaćeg privatnog sektora izuzetno niske.
Razlog za mala ulaganja domaćeg privatnog sektora je, kako rekao Brčerević, nepovoljan privredni ambijent, pre svega visoka korupcija i nedovoljna vladavina prava zbog čega se domaći preduzetnici suzdržavaju od investiranja.
“Strane direktne investicije su u Srbiji nadprosečne, jer su te kompanije orjentisane, ne na domaće nego na strano tržiše, zato što su im na raspolaganju državne agencije koje im pomažu da se izbore sa domaćom birokratijom, a često koriste i poreske olakšice i državne subvencije za otvaranje radnih mesta”, rekao je Brčerević.
Sada kad je, prema njegovim rečima, gotovo izvesno da strane direktne investicije zbog krize neko vreme neće biti dovoljne da pomažu privredni rast, dobra politika za 2021. bi bila da država poveća svoje investicije u infrastrukturu kako bi nadomestila taj manjak.
U krizama, sličnim ovoj se, kako je rekao, pokazuje koliko je važan stimulativan ambijent za domaća privatna ulaganja: vladavina prava i efikasno pravosuđe, suzbijanje korupcije, izgrađena infrastruktura i drugi preduslovi kako Srbija ne bi toliko zavisila od promenljivih uslova i šokova na međunarodnom tržištu.
Izvor:Beta
