Većina preduzeća u Srbiji nije usvojila plan za obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja, iako taj plan predstavlja bitan dokument koji propisuje procedure i uputstva koje organizacija mora da prati u slučaju izuzetno negativnog neočekivanog događaja, upravo poput situacije izazvane koronavirusom.
Taj dokument naime “priprema” preduzeće za neočekivane događaje poput pandemije (COVID-19). Ipak, samo oko 40% anketiranih preduzeća u anketi koju je sprovela Unija poslodavaca Srbije je izjavilo da poseduje takav dokument. S obzirom na njegovu relativnu složenost, donekle se očekivalo da većina preduzeća sa do 10 zaposlenih (73%), neće ni imati ovaj plan.
Međutim, planovi za obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja nisu baš rašireni ni međi većim preduzećima, pošto tek nešto malo manje od polovine istih takođe ne poseduje ovaj dokument.
Ipak, planovi za obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja su imali popriličan uticaj na sposobnost preduzeća da nastave sa radom tokom krize – pa je tako 52% preduzeća koja su usvojila ovaj plan uspelo da posluje u punom obimu tokom krize (bilo u svojim prostorijama ili putem rada na daljinu), što može da se uporediti sa 33% svih preduzeća koja ne poseduju ovaj plan, pokazala je analiza Unije poslodavaca Srbije.
Čini se da su za krizu najbolje bili pripremljni sektori prometa nekretnina, maloprodaje, električne i elektronske opreme, hemije i nemetala, kao i prehrambena industrija, pošto je polovina preduzeća koja posluju u njima prijavila da je usvojila plan za obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja.
S druge strane, preduzeća u teško pogođenim sektorima poput ugostiteljstva (17%), transporta i transportne opreme (19%) i industrije tekstila, kože i obuće (33%) su poprilično ispod proseka sa aspekta posedovanja ovakvog plana. Treba istaći pritom da se planovi za obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja ne mogu smatrati garancijom uspeha u ovakvim okolnostima, ali zasigurno uspevaju da ublaže bar neke od negativnih posledica.
“Podaci pokazuju da će se nešto manje od trećine preduzeća u Srbiji oporaviti od krize u roku od mesec dana, dok poslodavci retko razmatraju privremeno ili trajno zatvaranje. Pored toga, trećini preduzeća (i nešto više), biće potrebno od jedan do tri meseca za oporavak, dok će se trećina oporaviti za tri do šest meseci. Onaj broj preduzeća koji razmatra privremeno ili trajno zatvaranje, ma koliko mali delovao, bi ipak mogao da sa sobom povlači ozbiljne posledice, jer ako te procente uporedimo sa ukupnim brojem preduzeća u Srbiji, to bi moglo da znači da će se u škripcu naći oko 7.000 preduzeća i njihovi zaposleni. Vreme oporavka bi moglo da se koristi kao merilo za ocenu rezilijentnosti preduzeća. U tom smislu, izgleda da su preduzeća sa manje od 100 zaposlenih rezilijentnija, pošto procenjuju da će se oporaviti mnogo brže od manjih preduzeća”, navodi se u analizi UPS.
Na primer, 50% preduzeća koja imaju između 101 i 250 zaposlenih procenjuje da će se oporaviti u roku od mesec dana (a čak polovina u roku od nedelju dana!). S druge strane, manje od trećine preduzeća sa manje od 100 zaposlenih procenjuje da će se oporaviti u tako kratkom vremenskom periodu, dok će trećini za oporavak trebati bar tri meseca.
Najteže pogođeni sektori se jasno razlikuju od ostalih. Nema ni potrebe da se naglašava da su svi sektori pogođeni krizom po više osnova – došlo je do smanjenja potražnje za njihovim proizvodima, prekida snabdevanja, pojavile su se nove administrativne prepreke, došlo je do problema sa prilivom sredstava itd. Međutim, svaki sektor se odlikuje specificnom kombinacijom ovih faktora i upravo to određuje koliko će preduzećima trebati da se oporave.
Na primer, kako navodi UPS, većini preduzeća u ugostiteljstvu je bilo zabranjeno da rade skoro mesec i po dana (od 22. 03. do 01.05.), što je dovelo do potpunog nestanka potražnje i samim tim ozbiljnih problema sa prilivom. Zbog toga 17% ovih poslodavaca razmatra da zatvori preduzeće, verovatno zbog nagomilanih dugova i/ili opšteg osećaja da je oporavak turističkog sektora neizvestan, kao i da će biti poprilično spor. Dok relativno slične muke more sektor transporta, kao i industriju tekstila koja ima svoje posebne probleme duž celog lanca snabdevanja, očekuje se da će se ovi sektori ipak oporaviti, mada nešto sporije.
Kako konstatuju u UPS, promet nekretnina i maloprodaja verovatno brinu zbog potražnje za njihovim proizvodima, pošto visoki nivo neizvesnosti može navesti ljude da odlože kupovinu nekretnina, luksuzne robe i trajne robe široke potrošnje. Kad je reč o ostalim sektorima, u proseku trećina očekuje da će se oporaviti u roku od mesec dana, dok još 40 % smatra da će to uspeti u roku od tri meseca.
Ekonomista Mlađen Kovačević za Bankar.rs kaže da je činjenica da manji broj firmi ima usvojen plan za obezbeđianje kontinuiteta poslovanja prosto izraz opšte svesti i kulture poslovanja.
“Posebno je u Srbiji ta kultura manje razvijena i nije baš na visokom nivou, a što je verovatno posledica neke filozofije “od danas do sutra”. Naime, mnogi ne misle na duge staze, na periode od pet do deset godina pa na dalje već prave kratkoročne planove. To se delom odnosi i na opšte stanje u društvu i privredi”, smatra Kovačević.
S druge strane, stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević, kaže da se svaki plan ažurira kada se nešto promeni, pa je tako i većina njegovih klijenata već menjala planove tokom krize izazvane koronavirusom.
“Ako je neko već i napravio poseban plan, za mesec dana bi morao da pravi novi jer će ovo potrajati i situacija nastavlja da se menja”, obajsnio je on.
(Bankar.rs)
