Kineske firme su uložile 72,2 milijarde dolara u Afriku između 2014. i 2018., a veliki deo toga putem inicijative Pojas i put.
Sada kada je svet pogodio Covid-19, u Pekingu raste osećaj nelagodnosti zbog poziva na otpis duga stresnim afričkim državama, piše Euromoney.
U aprilu 2019. analitičari Rhodium Group u Hong Kongu napravili su procenu finansijske održivosti kineske inicijative Pojas i Put (BRI), a ono što su pronašli iznenadilo ih je.
Drugi forum inicijative Pojas i put nedavno se završio u Pekingu, a kreatori politike na kontinentu i šire počeli su izražavati svoje zabrinutosti. Zapadni čelnici strahuju da je Kina utopila svet u razvoju, a Afriku posebno, u novi talas duga. Zvaničnici u Pekingu negirali su optužbe za “debt-trap diplomacy” (diplomatija koja se sprovodi u bilateralnim odnosima zemalja sa često navodnom negativnom namerom), ali Kina ima interne razloge za brigu.
Političari su inicijativu označili kao šansu za restartovanje globalnog poretka, ali ljudi su je odbacili kao “previše velikodušnu”.
Projekat je ogroman. RWR Advisory, našao je da pod okriljem BRI ukupne pozajmice za transportne i energetske projekte od roga Afrike do središnje Azije iznose 461 milijardu dolara. Kineska istraživačka inicijativa na Univerzitetu Johns Hopkins procenjuje direktne zajmove samo Africi između 2000. i 2017. na 143 milijarde dolara.
Ipak, Rhodium je očekivao da je ono što će naći biti snimak jasnog i skladnog finansijskog planiranja. Ono što je pronašao bilo je upravo suprotno.
Pronašao je dokaze da kineske banke agresivno pozajmljuju krhkim državama, a zatim jure okolo u očajničkim naporima da začepe rupe u nepropusnim budžetima i povećaju, a često i šire, kreditne linije.
Rhodium analitičari pronašli su 40 restrukturiranih kredita BRI sa tržišnom vrednošću od 50 milijardi dolara, koje su nedavno odobrene vladama i državnim agencijama od Kineske razvojne banke (CDB) i kineske izvozno-uvozne banke (Eximbank).
U Africi, koja dominira podacima, pronašla je 22 ponovno dogovorena zajma u vrednosti od 32 milijarde dolara, mada je taj broj verovatno veći, jer je veći deo kineskih vanjskih pozajmica skriven u tajnosti.
Znači da je najmanje četvrtina svih kineskih pozajmica Africi zapala u neredovnost. Istraživanje je otkrilo “širok izbor vrsta zajmova”, uključujući finansiranje određenih projekata (poput železnice u Etiopiji) i više opštih stavki (neodređena kreditna linija za Ganu koju je CDB isplatio). Bilo je kredita koji su finansirali budžetske stavke u Zimbabveu i državne firme u Angoli. Takođe, bilo je starih zajmova (kredit od 34 miliona dolara Kamerunu otpisan 2001. godine) i novijih, posebno kreditna linija u iznosu od 800 miliona dolara, još uvek u pregovaranju, malenom Džibutiju, vrednoj stanici na Pomorskom putu svile, delu inicijative Pojas i put.
Rhodium je našao odlaganje plaćanja (3,3 milijarde dolara za Etiopiju u 2018. godini) i refinansiranja (21,4 milijarde dolara za Angolu, ključnog kineskog saveznika u 2015. godini), te nekoliko sitnih otpisa. Rhodium upozorava da sam obim ponovnih pregovora o dugu ukazuje na opravdanu zabrinutost za održivost kineskog odlaznog kreditiranja.
Moguće je da se Kina godinama mogla nositi sa ovim tokovima. Ukupne pozajmice afričkim vladama, firmama i državnim agencijama čine 7% njenog vanjskog duga, u vrednosti od 2,06 biliona dolara na kraju 2019., prema podacima kineske državne uprave za devize. Čak i dugoročno, to je izvodljivo. Ali to je bilo pre intervencije dva potpuno različita događaja, oba na svoj način rođena u Kini. Prva je Inicijativa za Pojas i put, a druga pandemija Covid-19.
Pokretanje BRI je bilo pravi šok za sistem. Obećavalo je ponovno crtanje trgovinske i finansijske mape na slici Kine. U Pekingu, partijski aparat bacio je težinu na pozadinu projekta – nije imao izbora, imajući u vidu da je to bila zamisao predsjednika Xi Jinpinga. Ali, sve je jasnije da je u to vreme postojalo malo planiranja.
To je rezultiralo velikim odlivom kapitala. Zajmovi za 68 zemalja BRI, uglavnom u Africi i Aziji, naglo su skočili u 2015/16. godini, prema podacima Safe. To je u skladu sa naglim porastom kineskog vanjskog duga sa 850 milijardi dolara na kraju 2014., na dva biliona dolara pet godina kasnije, pokazuju podaci CEIC-a.
Ključni problem je što neke kredite nisu odobrili država i banke, već privatne firme i državna preduzeća za projekte, kompanije i tržišta koja su im se slučajno svidela. To su nepoznanice u nekim slučajevima i za sam Peking.
U Africi je pojava BRI pogoršala postojeće probleme, jer je Peking povećao kreditiranje zemalja koje su imale male šanse da ispune svoje obaveze.
Drugi problem, pandemija, dvostruko veže Kinu. U istranstvu očajnički odbija sve oštrije pozive zaduženih država da oprosti neke, pa čak i sve, svoje kredite. U aprilu je G20, uključujući Kinu, saopštio da će zamrznuti sve otplate duga za najsiromašnije svetske zemlje do kraja 2020. godine, što je prvi put da je Peking učestvovao u globalnoj inicijativi za otplatu duga.
Ali to je stopirano oskudnim obećanjima da će oprostiti bilo koji dug koji duguju krhke nacionalne države. Takođe je odbijeno da se u program G20 uključe bilo koji problematični krediti koje su isplatili Eximbank ili CDB, piše Euromoney.
Izvor: Indikator.ba
