Investitori su imali pristup većem broju informacija nego što je to uobičajeno u prvom kvartalu 2020. godine, ali postoji određena frustracija u vezi sa nedostatkom jednoobraznosti pruženih elemenata. Međutim, veruje se da banke, generalno i uz dobrodošlu pomoć centralnih banaka, vlada i supervizora, pokazuju određeni nivo snage u suočavanju sa ovom krizom. U stvarnosti, oni su naoružana krila vlasti kako bi se osigurala raspodela kredita realnoj ekonomiji.
Ova kriza, bez presedana, veoma se razlikuje od one iz 2008. Gde su banke bile izvor problema u 2008. godini, one su nesporno deo rešenja 2020. godine.
Nakon predstavljanja rezultata iz prvog tromesečja u bankarskom sektoru, investitori su mogli da provere veći otpor sektora u odnosu na prethodnu krizu i iskazali su veliku složenost podataka koji se analiziraju.
Vrlo je malo zapaženih znakova pogoršanja kreditnog kvaliteta portfelja kredita. Suprotno tome, primećuje se kontinuirano smanjenje nekvalitetnih kredita za periferne banke. Podsetnik na računovodstvenom nivou: banke evidentiraju rezervisanja jer se kreditni kvalitet zajmoprimaca pogoršava, odnosno rezerviše procenjeni iznos budućih gubitaka zbog neplaćanja dužnika.
Međutim, stupanje na snagu nove verzije računovodstvenih propisa MSFI 9 od 2018. godine uvodi perspektivni aspekt: pružanje očekivanih gubitaka pre nego što postoje dokazi pogoršanja kreditnog kvaliteta. Međutim, kako bi se izbegle prekomerne odredbe, regulatori su ohrabrili banke da donesu rezerve zasnovane na hipotezi o smanjenju BDP-a praćenog oporavkom. Samo naftni sektor podleže posebnim i opipljivim odredbama propadanja, a nekoliko emitenata pretrpelo je značajne gubitke povezane sa problemima singapurskog naftnog koridora.
Neki izdavači koristili su sposobnost predviđanja MSFI 9 da započnu računovodstvo rezerviranja (banke u Velikoj Britaniji, Santander, UniCredit), dok su drugi izdavači pažljivije pratili preporuke supervizora da prekomerno ne obezbeđuju rezerve. Stoga odredbe koje odgovaraju sledećim tromesečjima odražavaju ne samo kreditni kvalitet portfelja već i različite strategije rezervisanja.
Neke evropske banke, za razliku od američkih banaka, predložile su procene troškova za rizik za 2020., pa čak i 2021. Međutim, osnovni makroekonomski scenariji nisu uvek poznati ili verodostojni. Nadalje, vladini programi podrške (nezaposlenost sa skraćenim radnim vremenom, naknade) nisu uvek jednoobrazno obračunavani. Konačno, sekvencijalni rezultat ovih mera je neizvestan, ali moglo bi da dođe do zaostajanja u nekim četvrtinama zbog neplaćanja troškova. Za mnoge banke ove komunikacije, koje su često propraćene revizijama konsenzusa, pružaju sliku izvodljive krize, pod uslovom da ne postoji druga faza karantina ili istodobna dužnička kriza.
Kada je reč o neto poslovnom prihodu, prvo tromesečje odražava nekoliko posledica povezanih sa početkom krize. Primetni su bili dobri prinosi od tržišnih aktivnosti, naročito fiksnog dohotka, deviza i robe u američkim bankama. Aktivnosti na tržištu kapitala francuskih banaka naišle su na poteškoće, posebno strukturirane aktivnosti, koje istovremeno trpe i otkazivanje isplate dividendi od evropskih banaka.
Što se tiče izgleda, ističu se pokazatelji irske banke i belgijske KBC, koji predviđaju značajan uticaj krize na neto dohodak zbog slabosti komercijalne aktivnosti i kontinuiranog scenarija niskih kamatnih stopa. Uticaj obustave plaćanja na marže ostaje neizvjestan do 2020. godine. Kao tradicionalni metod uticaja, neke banke potvrđuju ili ubrzavaju svoje planove smanjenja troškova.
Nekoliko faktora takođe sprečava protok kapitala. Prvo, kašnjenje ili otkazivanje dividendi koje još nisu isplaćene za 2019. godinu uglavnom se odražava na viši koeficijent solventnosti. Dividende se oduzimaju iz sopstvenih sredstava prema rasporedu plaćanja, u skladu sa najavljenom dividendnom politikom (iako one još nisu isplaćene). Njihov otkaz znači da se taj iznos ponovo uključuje u akcionarski kapital.
Drugo, neke banke svoju kvartalnu zaradu vode kao rezerve, dok druge i dalje oduzimaju privremenu dividendu u skladu sa svojom dividendnom politikom. Većina banaka je najavila povećanje svoje rizične aktive. Kada je reč o kreditu, nedostaci kreditnih linija za koje neke kompanije garantuju ono je što povećava bazu finansiranja. Očekuje se da će tok ovih transakcija postepeno opadati, posebno jer su velike kompanije mogle da izdaju obveznice. U tom smislu, primećuje se značajan porast osnova depozita preduzeća, jer se ovaj novac trenutno ne troši. Suprotno tome, banke koje su usredsređene na fizičke korisnike osetile su usporavanje njihove aktivnosti.
Migracija kreditnih rejtinga započinje, mada će uticaj na kapital biti verovatno opipljiviji u narednim kvartalima. Imovina ponderisana prema tržišnom i riziku druge ugovorne strane se povećala, zbog volatilnosti i stupanja na snagu nekih aspekata predviđenih Bazelskom reformom. I na kraju, omeri kapitala trpe efekte vrednovanja (podružnice osiguranja, deficit penzionih fondova u nekim zemljama, portfelj državnog duga).
S obzirom na ovo prilagođavanje – uglavnom smanjenog kapitala – iako dodeljivanje dividendi rezervama delimično nadoknađuje rast aktive ponderisane rizikom, banke su istakle veći manevarski prostor u pogledu minimalnih regulatornih zahteva, koji su su prešli nagore. Sredinom marta evropske banke su imale koristi od prvog talasa regulatornog ublažavanja koji se procenjuje na 120 milijardi evra kapitala prema Jedinstvenom mehanizmu za nadzor, kome se dodaju dividende za 2019. za rezerve veće od 30 milijardi evra. Krajem aprila 2020. godine, kada je sezona zarade već dobro napredovala, evropski supervizor najavio je drugi niz olakšavajućih mera: 1.) otkazivanje dela efekata MSFI 9 u vezi sa odredbama, 2.) primena dve mere usmerene na ublažavanje uticaja Bazela IV, dok je sama reforma odložena, zajedno sa merama podrške u korist MSP / infrastrukture (konkretno, krediti MSP / infrastrukturi doživljavaju pad u njegova težina rizika) i povoljan bonitetni tretman materijalne imovine za računarske programe. Ove mere nisu kvantifikovane, ali neke banke su napravile procene od oko 50 pozitivnih baznih poena u korist kapitala CET1.
