Brži protok robe i niže carine mogu pomoći za prevazilaženje krize na Balkanu

Struktura trgovine zemalja Zapadnog Balkana biće pogođena kombinacijom šoka na strani ponude, koji će se u velikoj meri preneti putem globalnih lanaca vrednosti (GLV), kao i na strani tražnje, zbog recesije kod glavnih trgovinskih partnera, odnosno zemalja unutar EU… Albanija, Kosovo* i Crna Gora će verovatno zabeležiti povećanje deficita tekućeg računa (DTR), uglavnom zbog velikog oslanjanja na izvoz usluga vezanih za turizam. S druge strane, Bosna i Hercegovina (BiH), Severna Makedonija i Srbija su bolje integrisane u GLV i uglavnom će biti pogođene nižim izvozom roba.

“Trgovinske politike, poput smanjenja carina, i druge mere za olakšanje prelaska granice, biće od ključnog značaja za ublažavanje neposrednih poremećaja uzrokovanih pandemijom i za podsticanje oporavka”, kaže se u saopštenju Svetske banke.

Kriza izazvana COVID-19 potkopava pozitivne rezultate trgovinskih integracija

Svetska banka je saopštila da novi podaci upotpunjuju nedavno predstavljeno 17. izdanje Redovnog ekonomskog izveštaja (RER) za Zapadni Balkan i beleške za pojedinačne zemlje koje ga prate, objavljene 29. aprila i 29. maja. Na osnovu postojećih informacija i procena podataka za sektor spoljne trgovine na ZB u 2020, čini se da što više zemlja zavisi od turizma i pratećih usluga, kao što su transport, naročito vazdušni, i ugostiteljstvo, to će biti snažnije pogođena.

Međutim, ni zemlje koje se u većoj meri oslanjaju na trgovinu proizvodima, poput auto-delova, industrijskih proizvoda i baznih metala, neće biti znatno manje pogođene.

“Zato, kriza izazvana COVID-19 potkopava pozitivne rezultate trgovinskih integracija, koje su zemlje zapadnog Balkana ostvarile poslednjih godina”, upozorava Svetska banka.

Trgovina u poslednje vreme daje veći doprinos svim ekonomijama ZB, i to kako one postaju otvorenije za trgovinu. S obzirom na to da sve zemlje regiona u kontinuitetu razvijaju robnu razmenu, njihova otvorenost za trgovinu je iznad proseka regiona Evrope i centralne Azije (ECA), ali još uvek ispod proseka zemalja centralne Evrope i Baltika, iako ovde Severna Makedonija i Srbija zadovoljavaju taj standard, kažu u SB.

U Albaniji, Crnoj Gori i na Kosovu*, trgovina uslugama igra mnogo veću ulogu

Različiti izvori rasta trgovine robom i uslugama će odrediti veličinu uticaja po pojedinim zemljama, gde se javljaju dve grupe. U Albaniji, Crnoj Gori i na Kosovu*, trgovina uslugama igra mnogo veću ulogu. U drugu grupu spadaju BiH, Severna Makedonija i Srbija, gde je integracija trgovine robama istaknutija.

Na negativne efekte trgovine dodatno će uticati očekivano značajno usporavanje u Evropskoj uniji (EU), s obzirom na to da projekcije rasta realnog BDP-a za 2020. iznose 7,1 odsto. Skoro 70 odsto izvoza ZB ide u EU, koja je istovremeno i izvor skoro 60 odsto njihovog uvoza.

Trgovinski sporazumi između EU i zemalja regiona pojačali su trgovinsku integraciju kroz GLV, pa su Severna Makedonija, Srbija i, donekle, BiH bolje integrisane u GLV.

Izveštaj o svetskom razvoju (World Development Report) za 2020. pokazuje da zemlje koje su specijalizovane za preradu, poput Srbije, BiH i Severne Makedonije, uglavnom ostvaruju integraciju u GLV kroz veze “unazad” prema globalnoj ekonomiji: njihov izvoz, poput auto-delova ili elektronike, zahteva značajnu količinu delova uvezenih iz inostranstva. Zato će izvoz prerađevina vezan za regionalne lance vrednosti verovatno biti najviše pogođen.

“Veliko usporavanje koje se projektuje za EU pogodiće zemlje koje imaju značajno učešće u regionalnim lancima vrednosti, naročito Srbiju, Severnu Makedoniju i BiH putem kanala trgovine robom”.

Primera radi, “Folksvagen”, “Audi”, “Pežžo”, “Ford” i drugi veliki proizvođači su sredinom marta zaustavili proizvodnju u Evropi, što je smanjilo tražnju za auto-delovima i komponentama koji se proizvode na Zapadnom Balkanu.

Zemlje u velikoj meri uvoze radi izvoza

Veliki pad izvoza proizvoda iz BiH, Severne Makedonije i Srbije ublažen je sličnim padom njihovog uvoza, što je prema mišljenju SB odraz relativno male domaće dodate vrednosti u izvozu iz ovog regiona.

“Iako će ove tri ekonomije biti snažno pogođene krizom, negativni efekat na njihovu spoljnu poziciju može biti nešto manji nego u ostalim zemljama regiona, jer će im se smanjiti i uvoz, s obzirom da one u velikoj meri uvoze za izvoz”.

Prema projekcijama, Albanija, Kosovo* i Crna Gora zabeležiće najveće povećanje deficita tekućeg računa zbog značajne zavisnosti od izvoza usluga vezanih za turizam. Albanija će biti najviše pogođena uz procene da će deficit tekućeg računa (DTR) dostići 12 odsto BDP-a u 2020, što je 4,3 procentna poena više nego u 2019.

S obzirom na veze s regionalnim GLV-om, povećanje DTR-a Srbije, Severne Makedonije i BiH će biti nešto manje, kako će pad njihovog izvoza delom biti nadomešćen padom uvoza, jer te zemlje u velikoj meri uvoze radi izvoza u sklopu svog učešća u GLV-u.

Očekuje se da će strane direktne investicije (SDI) globalno u 2020. biti za 1,5 procentni poen manje nego u 2019
Procenjuje se da će se ukupni DTR regiona u celini povećati sa 6,2 odsto u 2019. na 7,4 odsto u 2020, ali i pad doznaka u celom regionu.

Očekuje se da će strane direktne investicije (SDI) globalno u 2020. biti za 1,5 procentni poen manje nego u 2019, što će uticati na mogućnost zemalja da finansiraju DTR. Ni Zapadni Balkan nije izuzetak, gde se očekuje prosečni pad SDI sa 5,1 odsto BDP-a u 2019. na 3,6 odsto u 2020, što će biti najniži nivo još od 2005. Najveći pad u odnosu na 2019. očekuje se u Crnoj Gori (4 pp), Srbiji (3 pp) i Severnoj Makedoniji (1,2 pp).

SB upozorava da će biti potrebno ozbiljno da se posveti pažnja platnom bilansu da se uravnoteži rastući trgovinski deficit uz niže SDI.

Javni dugovi svih zemalja ZB značajno su porasli u 2020, u proseku se očekuje povećanje javnog spoljnog duga za 4,7 procentna poena (pp) BDP-a. Najveći rast se očekuje u Srbiji, 5,8 pp, i Crnoj Gori oko 5,1 (pp) dok se raspon za ostale kreće od 3,6 do 4,9 (pp) BDP-a. Zato, pristup slobodnoj trgovini proizvoda i usluga biće neophodan za ograničavanje neposrednog uticaja pandemije i olakšanje oporavka, kaže se, između ostalog, u analizama SB.

Izvor:Blic