Evropska komisija povećava IPA fondove za zemlje Zapadnog Balkana
Evropska komisija predlaže povećanje pretpristupnih IPA fondova za zemlje Zapadnog Balkana u narednom budžetu EU i priprema ekonomski plan za region, izjavio je u Briselu komesar za proširenje Oliver Varhelji, predstavljajući spoljnopolitički finansijski plan Unije.
“Za zemlje Balkana i Tursku u novom budžetu predviđeno je 14,5 milijardi evra pretpristupne pomoći, u odnosu na 11,7 milijardi koliko je izdvojeno u periodu od 2014. do 2020. godine”, izjavio je Oliver Varhelji na zajedničkoj konferenciji za novinare sa visokim predstavnikom Žozepom Boreljom i komesarkom Jutom Urpilainen, prenosi RTS.
Varhelji je saopštio i predlog Evropske komisije da se iz sadašnjeg budžeta izdvoji dodatna milijarda evra koju bi zemlje u susedstvu EU i Zapadni Balkan mogli da koriste za saniranje ekonomskih posledica pandemije.
“Sve to omogućiće nam da na jesen izađemo sa značajnim ekonomskim i investicionim planom za Zapadni Balkan, da počnemo da radimo na povezanosti u oblasti energije, transporta, na zelenoj agendi, kao i da uključimo region u digitalnu agendu EU i približimo ga što više ekonomiji EU”, izjavio je Varhelji.
Odgovarajući na pitanje o riziku da daleko veći iznosi za oporavak od posledica epidemije namenjeni zemljama članicama dodatno prodube ekonomski jaz između Zapadnog Balkana i evropskog proseka, Varhelji kaže da Evropska komisija želi da postigne suprotno.
“Želimo upravo da sprečimo širenje ekonomskog jaza i zato smo od samog početka pomagali saniranje ekonomskih posledica. Dopuna sadašnjeg budžeta, povećanje IPA fonda i uključivanje Zapadnog Balkana na vrlo konkretan način u plan za ekonomski oporavak ide u tom pravcu”, rekao je Varhelji.
Komesar za proširenje je naglasio da je cilj ekonomskog i investicionog plana, koji će Evropska komisija predstaviti na jesen, upravo da se smanji i potpuno nadoknadi zaostatak Zapadnog Balkana za prosekom EU.
“Naravno, situacija je drugačija kad ste članica EU, jer onda možete da računate na punu solidarnost svih ostalih članica. Koliko razumem, to je jedan od razloga zašto zemlje Balkana žele da budu deo EU”, zaključio je Varhelji.
