Evropska centralna banka (ECB ) otkupila je 37,4 milijarde evra (42 milijarde dolara) italijanskog duga otkako je plan započeo krajem marta, saopštila je banka prilikom prvog objavljivanja detalja. To znači da je kupila veći udeo državnih obveznica nego što je veličina italijanske ekonomije i stanovništva.
Brojke osvetljavaju koliko je fleksibilniji krizni program ECB-a u iznosu od 750 milijardi evra u odnosu na njegov redovni plan kvantitativnog olakšavanja.
Prinosi italijanskih obveznica naglo su porasli zbog sumnji kako će država platiti za borbu protiv recesije koju je izazvao virus. Oni su znatno opali otkad je ECB pokrenula kupovinu, a političari Evropske unije približili su se zajedničkom fiskalnom odgovoru koji bi mogao raspodeliti deo troškova u 27-članom bloku.
ECB je do sada kupila 4,7 milijardi evra grčkog duga, nakon što je odlučila da uvrsti državne obveznice u svoj program hitne kupovine uprkos činjenici da Grčka i dalje ima neinvesticionu ocenu.
Ovaj potez ublažio je strah ulagača, a prinosi na desetogodišnje obveznice smanjili su se s oko 4% pre najave sheme na oko 1,5% u utorak. Ponderisana prosečna ročnost pandemijskog portfelja ECB-a u javnom sektoru iznosila je 6,3 godine, u poređenju sa 7,2 godine za udele u QE-u.
ECB je potrošila 35,4 milijarde evra na komercijalne papire i stekla više od 80% tog duga na primarnom tržištu.
Ukupne kupovine u okviru plana za hitne slučajeve na kraju maja iznose 234,7 milijardi.
Kreatori politike više puta su rekli da su spremni da povećaju veličinu pandemijskog programa i produže ga ako treba. Većina ekonomista koje je anketirao Blumberg očekuje da će ECB na sastanku u četvrtak povećati kupovinu.
Izvor: Indikator.ba
