Koronavirus primorao je kompanije da organizuju rad zaposlenih od kuće što se kao neplanirani, veliki eksperiment pokazalo dovoljno dobrim za mnoge firme.
Naime, mnoge firme a i mnogi zaposleni žele da i dalje “rade na daljinu”, piše američki sajt vesti “Aksios”.
Očigledne koristi ima, ali bi one vremenom mogle nestati zbog osnovnih nedostataka “rada na daljinu”: manje je kontakata među kolegama, preveliko je oslanjanje na “hladne” elektronske komunikacije, nema lične saradnje i neposrednih odnosa među zaposlenima, oni koji rade od kuće kažu da nehotice sami sebi produžavaju radno vreme, prenosi Beta.
“Što se duže radi razdvojeno, to je teže ublažiti propadanje kulture zajedničkog rada”, rekao je Rob Falzon, potpredsednik oganizacije “Prudenšal” koja se bavi budućnošću rada. Direktori zato “ne bi trebalo da spavaju mirno”, dodao je on.
Većina američkih “radnika na daljinu” (59 odsto) smatra da su kod kuće jednako produktivni kao da su u kancelariji, pokazalo je istraživanje kompanije “Morning konsalt” za “Prudenšal”.
U toj anketi je 69 odsto reklo da kad rade od kuće imaju više slobodnog vremena – bar onoliko koliko bi putovali na posao i nazad, a 54 odsto želi da i dalje tako radi.
Ali, oko polovine (55 odsto) je reklo da se osećaju manje povezano sa svojom kompanijom, nešto manje od toga (46 odsto) je reklo da su radeći od kuće više pod stresom nego kada su u kancelariji, što negativno utiče na njihov rad, a mnogi (47 odsto) kažu i da od kuće rade više sati nego kada su u kancelariji.
Izolovanost, nedovoljna koncentracija na rad – jer kod kuće se dešavaju mnoge stvari koje nemaju nikakve veze s poslom, i nedostatak “granice” između rada i života u kući, takođe su teškoća za “zaposlene na daljinu”.
“Dobar rad na daljinu u osnovi se zasniva na ranije uspostavljenim jakim vezama s kolegama”, rekao je Falzon. Dakle, objasnio je on, tokom telefonskog razgovora ili video-konferencije s kolegama, ranije iskustvo iz odnosa s njima omogućava veoma efikasnu komunikaciju – da se “čita govor tela”, te i da se bude produktivan.
Međutim, dobri odnosi s kolegama vremenom slabe ako nema neposrednog društvenog kontakta koji jača lične veze. Uz to, oni koji budu zaposleni u periodu “rada na daljinu”, čak uopšte ne mogu izgraditi takve veze sa ostalima.
Većina od 66 odsto zaposlenih je uzdržana prema mogućnosti povratka na rad u kancelariji dok tamo – u skladu sa sanitarnim preporukama – ne bude više prostora po osobi nego ranije, a 50 odsto želi da njihovi poslodavci posle pandemije ograniče broj sastanaka “licem u lice”.
Slično tome, nedavno istraživanje Grupacije Kung među 500 direktora pokazalo je da će 71 odsto odsto dopustiti zaposlenima da nastave rad od kuće, čak i kada budu sasvim ukinuta ograničenja za rad u kancelarijama, a 66 odsto direktora razmišlja o smanjenju poslovnog prostora, ili čak i o njegovom ukidanju i potpunom prelasku na “rad na daljinu”.
Ipak, potreba za saradnjom i neposrednim, socijalnim kontaktom s kolegama, ostaće čak i ako više ljudi bude “radilo na daljinu”, rekla je Džoselin Kung, izvršna direktora Grupacije Kung koja proučava razvoj organizacije rada i savetuje kompanije iz Silicijumske doline.
“Svakako ima koristi od rada na daljinu, ali ima i štete”, rekla je Kung, pomenuvši izgubljene razgovore među kolegama u hodnicima ili slučajne susrete između sastanaka.
“Ubuduće će se u kancelarije manje ići zbog samog posla, a više da bi se neposredno sarađivalo, družilo i tako bilo kreativnije”, rekla je ona.
Kancelarije “ubuduće neće biti sale s beskrajnim nizovima stolova, već će prostor biti prilagođen saradnji po grupama: podeljen u razdvojene odeljke, dobro osvetljene, dobro provetrene i sanitarno bezbedne”, očekuje Kung, preneo je sajt Aksios iz Arlingtona u Virdžiniji.
