Najveće svetske centralne banke, američke Federalne rezerve i Evropska centralna banka, ušle su sa svojim monetarnim politikama u potpuno neistraženo područje. Postavlja se pitanje kakve će i koliko dugotrajne će biti posledice očajničke borbe centralnih bankara da se duboka recesija inicirana COVID-19 pandemijom ne pretvori u najtežu ekonomsku depresiju svih vremena.
U situaciji kad su SAD već dobile više od 20,5 miliona novih nezaposlenih, što je desetak puta više nego za vreme Velike Depresije (treba voditi računa da je sada broj radnih mesta daleko veći pa je postotno gledano Velika Depresija u jednom trenutku ipak bila strašnija s 24,9-postotnom nezaposlenošću, prema sadašnjih 14,7 odsto nezaposlenih), Federalne rezerve ušle su u ekstravagantnu akciju kupovine korporativnog duga bez investicionog rejtinga.
Donedavno je bilo potpuno nezamislivo da ozbiljne centralne banke kupuju obveznice kompanija sa statusom ‘smeća’, no to je ovih dana postala praksa Federalnih rezervi. Zbog brige o razmerama nove distorzije tržišta, analitičar Robin Viglsvort, postavio je pitanje je li novi potez Federalnih rezervi monetarni ekvivalent odluci Džona F. Kenedija da 1961. pošalje američke vojnike u Vijetnam. Viglsvort upozorava kako je istorija pokazala da je izlazak iz vojne akcije u Vijetnamu bio puno teži te su Amerikanci ostali angažovani u sukobu puno duže nego što je to, verovatno, Kenedi zamišljao u trenutku donošenja odluke.
Uključivanje Federalnih rezervi na problematičnom delu tržišta korporativnog duga očekuje se još od trenutka kad su najavili paket mera težak 2300 milijardi dolara nešto pre Uskrsa. Fed nije ni u jednom trenutku rekao kako će kupovati korporativni dug sa statusom ‘smeća’ nego obveznice kompanija koje su na dan 22. marta imale odgovarajući rejting. Međutim, nakon toga datuma veliki broj američkih kompanija izgubio je investicioni rejting, što je Fed računao. Jedna od kompanija sa statusom ‘junk’ dužničkih instrumenta je veliki Ford. Fed u borbi za zaposlenost i održavanje poslovnih aktivnosti svesno prelazi granicu nezamislivog u centralnom bankarstvu, iako su finansijska tržišta još od krize 2008—2009. dramatično iskrivljena monetarnim intervencijama; ekstremno niskim kamatama i quantitative easing programima.
Od juče su Federalne rezerve počele da kupuju i korporativne obveznice tzv. exchange trade fondova (ETF-ova), što je do sada neviđena monetarna akcija spašavanja sekundarnog tržišta korporativnog duga. To da će Fed kupovati ETF-ove sa investicionim rejtingom ali one koji drže dug sa visokim prinosima, šokiralo je tržišne učesnike. Odluka Federalnih rezervi da kupuje čak i ETF-ove koji drže ‘junk bondove’ za sada je osiguralo sveže finansiranje rizičnim dužnicima.
Treba podsetiti kako ovakve ‘nuklearne’ mere američkog Feda dolaze nakon što su dali obećanje da će kupovati neograničene količine vladinog duga. Uz podršku nacionalnoj vladi u stabilizaciji finansiranja, Fed se uključio i na tržište komercijalnih zapisa, a pomaže i finansiranje lokalnih jedinica na tržištu municipalnih dugova. Monetarna politika Sjedinjenih država postala je sveprisutna.
Istovremeno, Evropska centralna banka u svojim nekonvencionalnim merama otišla je toliko daleko da se našla na udaru nemačkog vrhovnog suda koji je presudio kako su vlada i najviša sudska tela EU propustila da iskontrolišu zakonitost programa kupovine obveznica ECB. Ta odluka nemačkog suda je poput bombe u monetarnom i pravnom sistemu EU. Iako se sada Evropski sud pravde pokušava pozicionirati više od nemačkog suda, malo je vjerovatno da će evrozona, evro i Evropska centralna banka i dalje imati smisla bez Nemačke kao članice koja zbog odluke nacionalno suda više neće sprovoditi najznačajniji program ECB-a. Nemci su se programu kupovine obveznica protivili i bez odluke nemačkog najvišeg suda koji je, treba naglasiti, osporio raniju presudu Evropskog suda pravde u korist ECB-a kao „nezamislivu“ i „besmislenu“. Nemački sud od ECB-a traži ‘procenu proporcionalnosti’ programa kupovine obveznica, kao i procenu ekonomskih te fiskalnih učinka, što se čini logičnim. U međuvremenu, nemački sud zabranio je Bundesbanci, koja je najveći deoničar ECB-a, dalju kupovinu obveznica. Čak štaviše, Bundesbanka će morati prodati 500 milijardi obveznica koje je do sada kupila, ako ECB ne dostavi adekvatno pojašnjenje svog programa.
EK i ECB čak razmišljaju o infringmentu protiv nemačke vlade, što je neobično jer je odluku doneo nemački sud, koji je nezavisan. Nemačke vlasti sigurno će poštivati odluku nemačkog suda.
Izvor: Jutarnji list
