Najbogatiji ljudi na svetu mogli bi biti podvrgnuti većim poreskim stopama jer se vlade muče da finansiraju potrošnju i pomognu svojoj privredi usled krize.
Govoreći na CNBC-ovom “Street Signs Europe”, Rodžer Botl, predsednik Capital Economicsa, rekao je da je “zabrinut” da bi neke vlade – uključujući i britansku – mogle odlučiti da povećaju poreske stope kako bi se ublažio uticaj pandemije.
“Ako se deficit ne smanji drastično kao rezultat samo ekonomskog rasta, tada će se morati nešto preduzeti, a tu je izbor između smanjenja potrošnje ili povećanja poreza”, objasnio je on.
“Ja bih bio za smanjenje stope potrošnje. Opasnost je da, ako podignete poreske stope, smanjićete i podsticaje i efikasnost ekonomije, a to je poslednja stvar koju biste trebali raditi”, rekalo je Botl.
Botl je dodao da će poreski odgovor na krizu postati političko pitanje dok kreatori politika nastavljaju ponovno da otvaraju svoje ekonomije, kako bi se oporavio BDP i da bi se ugodilo javnosti.
“Ovdje se radi o tome šta je društveno prihvatljivo, i mislim da je moguće u jednom broju zemalja da će ljudi misliti da porez mora porasti”, rekao je on za CNBC.
Verovatno će se u nekim zemljama desiti povećanje poreza na bogatstvo.
Ideja o uvođenju ili povećanju poreskih stopa za najbogatije proširila se među ekonomistima, jer dugoročni uticaj pandemije Covid-19 postaje sve očigledniji.
Prema Međunarodnom monetarnom fondu, svet će doživeti najdublju recesiju od 1930-ih, pri čemu se očekuje da će se globalna privreda 2020. smanjiti za tri odsto, piše BiznisInfo.
U izveštaju objavljenom prošlog meseca, MMF je predložio da vlade razmotre povećanje poreza na dohodak, imovinu i bogatstvo putem takozvanog „solidarnog dodatka“ kao načina finansiranja programa za zaštitu svojih ekonomija.
